Izvor: Glas javnosti, 18.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Azilanti po potrebi
BEOGRAD - Odeljenje za strance je od aprila prošle godine, kada je počeo da se primenjuje novi Zakon o azilu kao jedan od uslova za pridruživanje EU i stavljanje na belu šengen listu, odobrilo azil samo jednom Iračaninu koji je u Srbiju stigao prošle jeseni. Prvi test za ovaj zakon jeste da mu se obezbede smeštaj i novčana pomoć dok ne nađe posao, a to zajedno treba da urade UNHCR i nadležna ministarstva.
U Subotici otkrili teroristu
- Pre nekoliko godina na >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << području Subotice otkriven je ilegalni migrant koji se predstavio kao državljanin Tunisa. Smešten je u Prihvatilište za strance u Padinskoj Skeli, ali su na osnovu više razgovora s njim inspektori posumnjali u njegovu priču - priča Miloš Zatezalo.
Posle dodatnih provera preko Interpola, utvrđeno je da se njegovi otisci prstiju poklapaju sa licem koje je državljanin Maroka i koje je osumnjičeno za teroristički napad u Madridu. On je ekstradiran u Španiju, a tamošnja policija potvrdila je da je reč o teroristi iz Maroka.
Ekonomski migranti
Od 29 odbijenih zahteva, u 27 slučajeva uložena je žalba Komisiji za azil, koja je odbila njih 12, dok u ostalim slučajevima odluke stižu poslednjih dana. Svi odbijeni biće vraćeni u zemlje odakle dolaze, ali dešava se, kako kaže Zatezalo, da mnogi od njih samovoljno odlaze iz centra, i da, ilegalno, najčešće odlaze u Mađarsku.
- Centar u Banji Koviljači je otvorenog tipa i oni mogu da se kreću po celoj Srbiji, jer imaju lične karte za tražioce azila. Obezbeđeni su im svi uslovi za život, ali ukoliko ne prijave odlazak i nema ih duže od tri dana, smatra se da su odustali od zahteva za azil - objašnjava Zatezalo.
Prema praksi Mađarske, Slovenije, Danske i Švedske, sa kojima je Srbija razmenjivala iskustva, oko 95 do 99 odsto zahteva za azil biva odbijeno, jer je, kako navodi naš sagovornik, u velikom broju slučajeva reč o ekonomskim migracijama, to jest ilegalnim migrantima koji su u potrazi za boljim životom, a ne o ljudima koji su u svojim zemljama progonjeni po verskoj, nacionalnoj, rasnoj ili političkoj osnovi.
Poslednja opcija
- U Srbiju, koja je velika tranzitna stanica ilegalnim migrantima na putu ka zemljama zapadne Evrope, najviše dolaze Avganistanci. Oni uglavnom ilegalno stižu iz Makedonije ili s Kosova i Metohije, a tu dolaze iz Grčke, gde, prema našim informacijama, borave u kampu u mestu Patra - kaže Zatezalo i dodaje da je svaki policijski službenik MUP-a obučen šta treba da preduzme ukoliko ih otkrije.
Skoro po pravilu, u svakoj grupi migranata bar jedna osoba zna engleski tako da se, kaže načelnik Odeljenja za strance, lako dobijaju sve potrebne informacije. Zanimljivo je da azil traže neposredno pre otkrivanje njihove „ilegalne misije“, ali ima i slučajeva da ga uopšte i ne pominju.
- Ukoliko ne izraze nameru da traže azil, protiv njih se podnosi prekršajna prijava za ilegalni ulazak i po hitnom postupku se privode sudiji za prekršaje, koji ih za ilegalan ulazak u zemlju kažnjava opomenom, novčano ili zatvorskom kaznom, što je najčešći oblik kazne, i to od pet do deset dana. Posle toga, smeštaju se u Prihvatilište za strance u Padinskoj Skeli, koje je zatvorenog tipa i u kome se nalaze stranci koji ne mogu odmah da budu prinudno udaljeni - priča Zatezalo i dodaje da tu najduže mogu da se zadrže do šest meseci.
Prema najnovijoj evidenciji, tamo ih od pre dve, tri nedelje ima 19 - po jedan iz Libije i Irana, dok ih je 17 iz Avganistana.
