Izvor: Glas javnosti, 09.Nov.2011, 07:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atif Dudaković od artiljerca do ratnog zločinca
Ko je štitio Dudakovića?
Beogradski advokat Toma Fila je, na primer, tvrdio (a američka ambasada momentalno demantovala) da bivši komandant Petog korpusa Armije BiH neće biti optužen za ratne zločine jer to ne dozvoljavaju Amerikanci.
"Dudaković je sarađivao sa Amerikancima. Oni su ga naoružavali i obučavali i on je opasan čovek. Ako progovori kako su Amerikanci donosili oružje na tuzlanski aerodrom i ko je obučavao muslimanske borce, onda je jasno zašto >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << neće biti procesuiran", rekao je tada Fila.
I Milorad Dodik je verovao da Dudakovića "neko štiti" i da se zato on oseća sigurno u Bihaću i u BiH, a - kako je isticao - "svakako je trebalo već odavno da bude procesuiran".
U Dudakovićevim akcijama ubijeno 1.200 Srba
Predstavnik Kancelarije za traženja nestalih lica Republike Srpske Milan Ivančević rekao je da je u tim akcijama ubijeno 1.200 Srba, od čega 870 civila, dok se 830 osoba vodi kao nestalo. Na tom području nađena je 21 masovna grobnica Srba, koje su ubili pripadnici Petog korpusa Armije BiH.
Zbog sporosti istrage o slučaju vođe Petog korpusa, u javnosti je više puta pokretano i pitanje "ko štiti Dudakovića".
Dudakovićevo ime je ponovo "osvanulo" u javnosti pošto je stigla vest da je Agencija za istrage i zaštitu BiH (SIPA) započela pretres kasarne Orljani u Bihaću u sklopu istrage za ratne zločine nad Srbima protiv Dudakovića. U toj kasarni se, zapravo, nalazi ratna arhiva Petog korpusa.
Televizije u regionu proteklih godina su u dva navrata objavljivale snimke na kojim se Dudaković vidi kao akter i nalogodavac ratnih zločina. Ipak, on se i dalje nalazi na slobodi.
Dudaković je rođen 2. decembra 1953. u selu Orahova, u okolini tadašnje Bosanske Gradiške. Završio je srednju vojnu školu u Zadru, a 1976. Vojnu akademiju, smer artiljerija.
Početak rata, 1991, zatekao ga je u Zadru, u Artiljerijskom školskom centru, posle čega je prešao u Knin.
U aprilu 1992. postao je komandant opštinske teritorijalne odbrane Bihaća, zatim komandant Druge muslimansko-hrvatske pešadijske brigade.
U ratu u BiH je napredovao do brigadnog, a potom i divizijskog generala, a na mesto komandanta Petog korpusa Armije BiH sa sedištem u Bihaću postavljen je 1. novembra 1993.
Jedinice pod njegovom komandom porazile su jedinice Zapadne Bosne Fikreta Abdića.
Posle rata bio je komandant zajedničke komande Vojske Federacije BiH.
BN TV emitovala je ranije video snimke, nastale 9. jula 1994, na kojima su pripadnici Narodne odbrane Autonomne pokrajine Zapadna Bosna, koje je zarobio Peti korpus u akciji na Izačiću, koju je predvodio Dudaković. Dudaković, okružen vojnicima, pitao je tada gde su dva zarobljenika, a kad je dobio odgovor da su u kampanjoli, izdao je naredbu: "Streljati na licu mesta!"
Protiv Dudakovića su još 2006. krivičnu prijavu Tužilaštvu BiH podneli tadašnji predsednik i premijer RS, Dragan Čavić i Milorad Dodik, nakon što su televizije u RS emitovale video snimke kako Dudaković naređuje paljenje kuća.
Reč je o amaterskom video snimku nastalom u okolini Gline i Dvora na Uni, 7. i 8. avgusta 1995. godine, na kojem se pripadnici vojnih formacija "Crne mambe" iz Hrvatske i odreda "Hamze" iz BiH najsurovije obračunavaju sa srpskim vojnicima i civilima koji tokom "Oluje" napuštaju Krajinu.
Dudaković je ranije naveo da mu nije poznato šta su radile njemu potčinjene jedinice.
Radio-televizija Srbije prikazala je avgusta 2006. video snimke na kojima se vide pripadnici Petog korpusa Armije Bosne i Hercegovine, pod komandom Dudakovića, kako pale srpska sela u Bosanskoj krajini, u nastavku akcije "Oluja", 16. i 17. septembra 1995. godine.
Prema podacima Komisije za traženje nestalih u Republici Srpskoj, u toj akciji u opštinama Petrovac, Bihać, Bosanska Krupa, Sanski Most i Ključ ubijeno je oko 870 srpskih civila i 400 vojnika, a spaljeno više od 30 sela.
Predsednik Komisije za istraživanje ratnih zločina na području Bihaća i Cazina Rifat Dolić tvrdio je na proleće prošle godine da se istraga protiv Dudakovića privodi kraju i da je pitanje trenutka kada će biti obelodanjena optužnica koja generala tereti za ratne zločine počinjene na području Bihaća i Cazina tokom rata u BiH.
Dolić je rekao da je Komisija, odmah po završetku rata, počela prikupljanje materijala, ali da su zbog egzodusa brojne žrtve Petog korpusa napustile ovaj prostor. On je naglasio da je veliki broj informacija ostao u Petom korpusu, ali da su prikupili oko 200 neposrednih izjava žrtava i svedoka i veliki broj tonskih i video-zapisa.
Godine 1999, Kancelariji Haškog tribunala u Sarajevu predat je deo te dokumentacije, ali nisu usledili nikakvi potezi Haga.
