Izvor: Večernje novosti, 09.Okt.2013, 19:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antonić: Banku su urušili Džambić i Dinkić
AGROBANKA je institucija koja postoji 82 godine, u njoj sam proveo 42 godine i nisam ni sanjao da će doći dan da se branim od optužbi da sam organizovao njeno urušavanje. Ja sam tu banku voleo, izgrađivao. Oni koji su želeli da je upropaste i koji su u tome uspeli, nisu optuženi! Ona se po radu razlikovala od ostalih, nekome to nije odgovaralo, a kome reći ću kasnije. Ovim rečima je, u sredu pred Posebnim odeljenjem beogradskog Višeg suda, svoju odbranu započeo Dušan Antonić, nekadašnji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << predsednik Izvršnog odbora Agrobanke, koji je sa još 20 saradnika optužen da je navodnim malverzacijama oko dodele kredita oštetio Agrobanku za 84 miliona evra. Tvrdeći da je sa saradnicima radio stručno i odgovorno, za „urušavanje“ banke optužio je Milorada Džambića, bivšeg direktora Agencije za osiguranje depozita, i istovremeno prozvao i nekadašnjeg ministra Mlađana Dinkića. - Po svoj metodologiji rada, poslovali smo u korist klijenata i imali smo ih najviše u Srbiji - kazao je Antonić. - One firme koje su pre bežale od Agrobanke počele su kod nas da dolaze. Od 2002. do 2011, banka je imala uvek pozitivnu deviznu poziciju. Stalno smo na tržištu deviza, iste prodavali, a nismo ih kupovali.OSTALI OPTUŽENI PORED Dušana Antonića na optuženičkoj klupi su još članovi IO banke Slavoljub Korićanac i Bojan Zarić, Boban Labović, direktor za korporativno bankarstvo, Vehbo Papić, direktor sektora za upravljanje rizicima kao i Duško Sekulić, Dragomira Jovanovića, Borka Filipović, Nenad Maričić i Snežana Paunović. Optužnica tereti i Dragovana Milinkovića, Miloša Markovića, Duška Šunjarevića, Bratislava Mihajlovića, Branimira Uzelca, Suada Hasovića, Slobodana Ratkovića, Miloša Uzelca i Milana Antonića koji su optuženi kao odgovorna lica u privrednim društvima koji su od Agrobanke uzeli sporne kredite. Antonić je istakao da je cilj bio da se zaustavi razvoj Agrobanke, čiji je uticaj krenuo da se širi i van Srbije, navodeći da su dobru saradnju imali sa Bosnom i Hercegovinom i Republikom Srpskom. Govoreći o nastojanjima ranijih struktura da se pozitivno poslovanje banke uništi i onemogući njeno širenje, optuženi je naveo da se pojavio koncept da se zajam za razvoj privrede pripiše samo Agrobanci. - Posle pozitivnog bilansa 2002, 2003. i 2004. godine pojavio se koncept koji su gurali Mlađan Dinkić i Džambić da se zajam uzet za razvoj privrede i poljoprivrede konzorcijuma 12 banaka za koji je garantovala država pripiše kao obaveza samo Agrobanci - rekao je Antonić. - Od mene je traženo da potpišem taj ugovor, ali nisam želeo. Tada je počela Agrobanka da se urušava, a što se tiče Džambića ona je trebalo da ode „pod zemlju“. Antonić je pred sudskim većem istakao da je sada na optuženičkoj klupi jer je pokazao neposlušnost upravo onima koji su odgovorni za propast banke. Naveo je da se optužnica zasniva na „prikrivanju pravih razloga za neprijateljsko preuzimanje Agrobanke“ i najavio da će podneti niz dokaza kojima bi trebalo da se rasvetli kako je došlo do nenaplativosti kredita, kako je uništena Agrobanka, ali i kako je stvorena Nova Agrobanka. - Banku sam preuzeo 2001. godine sa bilansom od 103 miliona dolara, a samo zgrada Agrobanke u centru Beograda vredela je više - istakao je Antonić. - Banka se sve vreme suočavala sa konkurencijom stranih banaka, koje su tražile svoje mesto na tržištu. Optužnica negira sve što smo mi radili. Možda sam imao veliki otpor političkih ambasadora i zapadnih struktura što sam tvrdio da naša banka može da opstane bez pomoći nekih tutora - rekao je pred sudom Antonić. PROJEKAT - BANKA DIJASPORA DUŠAN Antonić je naveo da je postojao projekat Agrobanka-Banka dijaspora, za šta je bila urađena studija i da je njegov sin Milan, koji je takođe optužen, radio na tom projektu. Kako je objasnio, kroz taj projekat definisani su svi veliki kapaciteti Srbije i dijaspore. U okviru projekta, kako je kazao, kontaktirali su sa bogatim Srbima u inostranstvu u nameri da pomognu razvoju sela. Pored toga, postojao je projekat formiranja banke u Banjaluci i saradnja sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
Nastavak na Večernje novosti...
