Izvor: Glas javnosti, 27.Maj.2008, 05:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerikanci su kao beli medvedi
BEOGRAD - Tamo gde je međunarodno krivično pravo najpotrebnije, ono se neće primenjivati. Međunarodna krivična odgovornost, praktično, ostaje samo za „sitnu boraniju“.
Da su države koje bi najpre mogle da dođu na udar međunarodnog krivičnog prava (MKP) već obezbedile da njihovi građani ne odgovaraju pred takvim sudom i da će svaki Amerikanac, bez obzira na to kakav međunarodni zločin učinio, ostati kao zaštićena životinja, bila bi suština izlaganja koje je na tek >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << završenom šestom savetovanju Udruženja za Međunarodno krivično pravo na Tari predočio šef katedre za krivično pravo Pravnog fakulteta u Beogradu prof. dr Zoran Stojanović.
Proces globalizacije, iako bi trebalo da prati i jačanje MKP, u stvari „krije“ uvođenje jednostrane hegemonije SAD. Zato je i jasno, objašnjava Stojanović, zašto Amerika nema baš interes da se ustanovi istinsko međunarodno krivično pravosuđe. Naprotiv.
- Odbojan stav SAD prema stalnom Međunarodnom sudu, s obzirom na njihov položaj i uticaj u svetu, zabrinjava. Amerika, glavna ratujuća sila, koja je u poslednjih 50 godina upotrebljavala oružje na svim kontinentima i pobeđivala u svim ratovima sem u Vijetnamu, i dalje zadržava pravo da političke konflikte rešava agresijom, ne prezajući da upotrebi i atomsko oružje, a da pri tom ne može da bude sigurna da će sudska praksa Međunarodnog suda civilne žrtve oceniti kao „kolateralnu štetu“. Upravo takva zemlja, koja pretenduje da bude „savest čovečanstva“ i koja je preuzela odlučujuću ulogu da sudi i kažnjava druge, ne dozvoljava da se isto desi njenim državljanima - objašnjava Stojanović.
SAD su, tako, preuzele ozbiljne mere da se zaštite od Međunarodnog krivičnog suda, uz neuverljivo objašnjenje da bi takav sud mogao da se zloupotrebi u političke svrhe protiv njenih građana. Vašington je 2002. smislio i objavio plan, popularno nazvan „Čin invazije na Hag“, koji predviđa i napad na Holandiju ukoliko bi bilo potrebno da se iz Haga oslobodi američki državljanin koji bi bio izručen Međunarodnom sudu. Amerika je tada sa mnogim zemljama ugovorila da ne izručuje svoje državljane ovom sudu. Čak sa 65 država, od kojih, sa mnogima - tajno.
DRUGI INTERESI
Mada je tribunal za bivšu Jugoslaviju formalno organ UN, koji bi trebalo da sudi svakome ko je učinio na teritoriji bivše SFRJ krivična dela iz njegove nadležnosti, smatra prof. Stojanović, ne može da se prikrije notorna činjenica - ko stoji iza ovog suda i čijim interesima služi.
To, naravno, ograđuje se profesor, ne znači da ovi sudovi nisu kažnjavali krivce ili da su kažnjavali nevine, već da njihova osnovna uloga služi nekim drugim interesima, a ne zaštiti ljudskih prava.
- Iako Kina preko svog sudije učestvuje u radu Haškog tribunala, i ona je protivnik stalnog Međunarodnog krivičnog suda. U sličnom stavu ne zaostaje ni Rusija, koja, po svemu sudeći, ne namerava da ratifikuje Rimski statut. Ako niz zemalja na čijim teritorijama postoje konflikti, kao na primer Izrael, i tri stalne članice Saveta bezbednosti, koje su pri tom i najveće zemlje na svetu, odbiju da ratifikuju Statut i prihvate nadležnost suda, pitanje je da li će takav sud uopšte moći da ostvari ideju univerzalne pravde, zbog kojeg je i osnovan.
Prof. Stojanović podseća da je malo onih koji su zadovoljni radom ad hok tribunala, pa čak i među onima koji su podržali njegovo osnivanje. Objašnjava da je od vojnog tribunala u Nirnbergu i Tokiju, preko Haga, pa do Specijalnog suda za Irak u Bagdadu, politički cilj isti - deljenje pravde država pobednika nad pobeđenim, slabim i malim državama, kojima ovi sudovi istovremeno služe i za prikrivanje i opravdanje sopstvenih zločina.
-Ad hok tribunali ne teže pravednom kažnjavanju pojedinca niti imaju preventivno dejstvo i zaštitu ljudskih prava. Zato se i nije ozbiljno težilo njihovom razvoju i usavršavanju. Međunarodni i mešoviti tribunali deo su punitivnog režima koji uspostavljaju moćne države kako bi disciplinovale i kažnjavale slabije. U okviru diplomatije sile, danas cilj nije da se uništi protivnik, već da se promeni njegovo ponašanje, i to - u željenom smeru.
Dragi Kolega:
Postovani Citaoci:
po zakonima rata Srbija moze da preda zahtev za obaveznu arbitraciju specijalnom arbitraznom sudu u Hagu. Svaka zemlja, ukljucujuci USA, je obavezna da odgovori po zakonima rata, znaci isto je sto i tuzba. Ne treba nam krivicna odgovorost, znaci ne treba nam zatvor za nekog ubicu, vec pare za Kosovo. Znaci treba naterati sve zemlje koje su ukrale Kosovo da plate za njega -- ili bar da plate svoje advokate da ih brane od optuzbi da su lopovi. To sve kosta.
Tako da zaboravimo na kengurske sudove, itd. itd. itd. nego krivimo onog predsednika, premijera, itd. itd. itd. koji preferira instrukcije iz Moskve i Vasingtona a ne -- vodi na medjunarodnu arbitraciju.
