Izvor: Blic, 18.Jan.2015, 20:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerikanci me spasli, a za Srbiju ne postojim
Moj oporavak teče polako, ali dobro. Svakog dana se osećam sve bolje i bolje.
Sa očima punim nade, Dušan Travica i te kako pozitivno gleda u budućnost. Reportere „Blica“ sa osmehom je dočekao na beogradskoj Klinici za rehabilitaciju u Sokobanjskoj ulici.
- Trudim se da budem pozitivan - nastavlja mladić (26), koji je posle tragične saobraćajne nesreće u Americi ostao u invalidskim kolicima.
U Beograd se vratio pre tačno mesec dana, 18. decembra. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Od tada je na klinici u Sokobanjskoj ulici.
- Ne sećam se nesreće. Ničega - ozbiljno izgovora ovaj meštanin Kule.
Tog 4. oktobra 2013. u udesu nedaleko od grada Majnot u Severnoj Dakoti, Travica je teško povređen. U pikapu, koji je sleteo s puta, prevrtao se i završio u jarku, bio je sa dvojicom prijatelja sa studija i svi su bili u programu „Work&Travel“, koji je podrazumevao rad uz studije. U saobraćajnoj nesreći je, nažalost, poginuo Vladan Jovanović (24) iz Crvenke, a Goran Šišarica iz Kule je lakše povređen.
A onda, za Travicu kreće prava golgota. Ne samo što je zbog preloma vilice, ključne kosti i ruke, kao i teške povrede kičmene moždine, morao da bude operisan više puta, nego je u tom mukotrpnom oporavku ostao bez gotovo ikakve pomoći države Srbije. A pomoć je bila i te kako potrebna: Travici je u trenutku nesreće isteklo zdravstveno osiguranje, a troškovi lečenja su bili astronomski - preko pola miliona dolara.
Danas, iz invalidskih kolica, ovako opisuje bolničke dane u Americi i razočaranje u našu državu: Veći deo bolničkih troškova na kraju je, ipak, platila savezna država Minesota. Novac sam dobio kroz hitno zdravstveno osiguranje. Osoblje u bolnici u kojoj sam se nalazio posle nesreće postupalo je sa mnom i bolje nego što sam očekivao. Što se tiče „podrške“ države Srbije... Ravnodušan sam prema tome - nisam ni prvi ni poslednji kog su tretirali na taj način.
Nekadašnji student Novosadskog univerziteta sada ima podršku i prijatelja i porodice. U kontaktu je sa društvom sa kojim se viđao u Americi, a u trenutku posete ekipe „Blica“ bio je okružen rodbinom.
Iako je odlazak „preko bare“ imao ružan kraj, tri i po meseca koje je proveo u SAD, Dušan Travica će pamtiti kao lepo iskustvo.
- Uglavnom smo mi studenti radili teške fizičke poslove na renoviranju kuća. Bilo je naporno, ali nama je odgovaralo jer smo mogli da zaradimo solidan novac. Nismo imali mnogo vremena ni za razgledanje zemlje ni za žurke i zabavu. Ipak, bilo je to jedno lepo iskustvo, svakom bih ga preporučio - zaključuje Travica.
