Izvor: BKTV News, 10.Jan.2014, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Aleksandar Vučić: Biće bolje u 2014. godini
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbija je u 2013. godini prvi put ostvarila suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni sa Italijom i SAD. Među 15 najvećih izvoznika dve trećine su oni koji su dobili direktnu državnu podršku. Na osnovu tih podataka prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se naša zemlja, sa rastom privrede od 2,4 odsto u 2013. godini, svrstala među vodećih 10 zemalja u Evropi i ocenio da u 2014. godini sa već planiranim projektima Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << može da unapredi stanje ekonomije. Vučić napominje kad je reč o o zaposlenosti, sa 34,6 odsto došli smo do 39,1 odsto, a ove godine imali smo i najmanju stopu inflacije u poslednjoj deceniji.
„Očekujem da u 2014. godini bude veći broj zaposlenih nego onih koji će izgubiti posao”, kaže Vučić. Republički zavod za statistiku (RZS) saopštava da je niža nezaposlenost u 2013. godini. Sa 25,5 odsto u aprilu smanjena je za gotovo pet procenata (20,1) na kraju godine. Statistički gledano ovo su povoljne vesti, ali ako se posmatra potrošačka korpa građana, novi porezi i poskupljenja, Srbija je između recesione politike i deflacije sa smanjenom potroštnjom i nižom inflacijom i još uvek visokom stopom nezaposlenosti.
Profesor dr Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu o ekonomskoj situaciji u 2014. godini kaže: „Važno je da se konačno prekine to ekonomski neodrživo stanje, najveći broj preduzeća u restrukturiranju će bankrotirati. Bankrot navednih preduzeća će značiti i formalni gubitak od 20.000 do 30.000 radnih mesta, ali su ekonomski ta radna mesta izgubljena još pre dve decenije kada su preduzeća obustvila proizvodnju”.
Ministar finansija Lazar Krstić izjavio je da Srbija nije u opasnosti da doživi bankrot i da je namera da krajem 2016. godine javni dug počne da opada. Krstić kaže: „Mi smo preduzeli mere koje su išle zajedno s budžetom da bi sprečili bilo kakvu opasnost te vrste“. Procene nadležnih za strategiju snabdevanja hranom građana Srbije pokazuju da su cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda trenutno stabilne. U prvoj polovini 2014. godine se ne očekuju poskupljenja hrane. Rod kukuruza u ekonomskoj 2012/2013. iznosio je svega 3,5 miliona tona, a uobičajeno je oko šest miliona tona. Nova ekonomska 2013/2014. godina je startovala najpre dobrom žetvom pšenice, čiji je rod iznosio 2,7 miliona tona. Potom je došlo na red ubiranje jesenjih kultura. Soja je imala sasvim dobar prinos, rod suncokreta je bio veći od 500.000 tona, a kukuruz nešto manje od šest miliona tona, što je stabilizovalo domaće bilanse.
Prvi dani Nove godine doneli su promene donje stope PDV-a i poskupljenja osnovnih namirnica u manjim trgovinskim lancima. Januar je u Srbiji obeležilo poskupljenje cigareta i alkoholnih pića, zbog promene akciza i usklađivanja sa Evropskom unijom. Ovog meseca skočile su i cene gorivu, kao i IT opremi i računarima. Zbog povećanja niže stope PDV-a sa osam na deset odsto, od Nove godine u pojedinim manjim radnjama za dva do tri dinara plaća se skuplje mleko, brašno, meso, pirinač, ulje, dok je rečna riba poskupela za oko osam dinara po kilogramu… Treba verovati prvom potpredsedniku vlade Aleksandr Vučiću da se radi da u Srbiji život bude nešto bolji nego prethodne 2013. godine, ali najvažniji parametri su mogućnost prosečnog građanina Srbije da radi i da od svoje plate može bar da se prehrani i plati režijske troškove. Ipak, ovo je u Srbiji još uvek za mnoge san koji žive na „poček”, na rate ili od ostataka slamarice koji se procenjuje na tri do četiri milijarde evra.
Tomislav Kresović
Tweet
