Izvor: Blic, 31.Mar.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Albanski 'fisovi' prestigli kartele
Albanski 'fisovi' prestigli kartele
KOSOVSKA MITROVICA - Kriminalna udruženja albanskih narko-dilera - takozvani 'fisovi' - izbili su na vrh svetske liste krijumčara droge, pa sve češće zadaju glavobolje Interpolu i FBI.
Za relativno kratko vreme 'fisovi' su uspeli da zauzmu čelno mesto u kontroli svetskog tržišta droge. Dolazak Kfora na Kosovo ništa nije promenio, pa je sada južna srpska pokrajina centar za plasiranje droge, pre svega uhodanim kanalima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ka Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Po uspešnosti 'fisovi' su ostavili iza sebe kolumbijske kartele, kineske 'trijade', japanske 'jakuze' i italijansku mafiju.
Koliko je Kosovo od dolaska Unmika 'puno' droge, pre svega kokaina, heroina, hašiša i marihuane, govore cene narkotika koje su upola manje nego u gradovima u Evropi i Americi. 'Fisovi', uz to, ne 'krčme' drogu na gram, već na desetine kilograma. Kilogram heroina u Prištini košta samo 16.000 dolara, dok mu je cena na evropskom tržištu najmanje dvostruko veća. Gram kokaina košta 20 maraka, dok je cena 'džointa' slična ceni nekih kvalitetnijih cigareta.
Dobro razgranata mreža albanskih 'fisova' sa Kosova unosi u Zapadnu Evropu i Ameriku više od 40 odsto heroina. Droga stiže na Kosovo evroazijskim putem iz Irana i Pakistana, preko Turske, Bugarske i Makedonije, kao i zaobilazno morem oko Grčke, pa kroz Albaniju. Drugi put ulaska droge ide direktno iz Južne Amerike.
Albanski narko-biznismeni na zapadnoevropsko tržište sa Kosova plasiraju pet tona heroina, na čemu zarade oko 120 miliona dolara. Za godinu dana tako zarade više od milijardu dolara, a poređenja radi, ovogodišnji budžet misije međunarodne zajednice na Kosovu je 210 miliona dolara.
FBI priznaje da je relativno nemoćan u obračunu sa albanskom narko-mafijom, jer kako navode, teško je naći čoveka koji bi ušao u neki od 'fisova', pošto malo ko od agenata razume albanski jezik i mentalitet. Analize Interpola u Parizu govore da krijumčari sa Kosova u SAD kontrolišu 45 odsto tržišta, u Švajcarskoj 70, Danskoj i Nemačkoj 60 odsto. Na Balkanu drže apsolutnu kontrolu tržišta droge.
Kosovo je sada skoro potpuno otvoreno ka Albaniji i Makedoniji, dok Kfor ni ne pokušava da preseče kanale uvoza droge, što omogućava 'fisovima' da postanu još moćniji u svetskom narko-biznisu. Centri narko-dilera na Kosovu su Priština, Prizren i Peć, u koje se droga uvozi, a zatim dalje distribuira. U ovom trenutku, na Kosovu se marihuana skoro i ne računa kao droga, s obzirom na to da se masovno koristi i da košta kao cigarete.
Novac stečen od trgovine drogom na Kosovu se uglavnom koristi za kupovinu srpskih kuća i stanova. Samo u Kosovu Polju Albanci su u protekla četiri meseca kupili 256 srpskih kuća i stanova po ceni od 100.000 do 250.000 maraka. Z. V. Vlaškalić
