Izvor: Politika, 23.Sep.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Agronom u svako veće selo
Jedan „savetnik seljaka”, za platu profesora srednje škole, opsluživaće oko 200 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava
Od kraja oktobra, znanje oko 1.500 nezaposlenih agronoma biće na usluzi svim poljoprivrednicima u Srbiji. Na poziv Ministarstva za poljoprivredu, trgovinu i šumarstvo da sklope ugovorsadržavomipostanu asistenti savetodavaca poljoprivrednika, javili su se gotovi svi od ukupno 1.996 nezaposlenih inženjera poljoprivrede sa evidencije Nacionalne službe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za zapošljavanje. Njihova obuka za posao je u toku i trajaće do 29. septembra, u 34 savetodavne i stručne službe u poljoprivredi širom zemlje, a polaganje testa zakazano je za 30. septembar.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je do juče obuku završilo 200 polaznika u Beogradu, Smederevu, Požarevcu i Čačku. Prema rečima Veljka Đorđevića, rukovodioca grupe za podršku ruralnom razvoju, ako mladi inženjeri poljoprivrede prihvate ponuđeni posao, za svoj rad biće plaćeni kao profesori srednjih škola.
– Svi kandidati koji prođu obuku i polože test biće službenici Ministarstva poljoprivrede – kaže Đorđević. – Tako će 233 savetodavca u poljoprivredi, u 34 poljoprivredne savetodavne i stručne službe, odnosno nekadašnjim zavodima za poljoprivredu, dobiti bar 1.500 pomoćnika. Srazmerno broju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, kojih ima više od 350.000, može se reći da će pomoć stručnjaka biti dostupna gotovo svakom poljoprivredniku.
Novi „savetnici seljaka” biće, srazmerno i prema vrsti proizvodnje,raspoređeni po celoj Srbiji. Reč je o diplomiranim poljoprivrednim inženjerima za stočarstvo i živinarstvo, inženjerima za proizvodnju bilja, agroekonomistima, tehnolozima stočarstva, zaštite bilja, ratarstva, povrtarstva, vinogradarstva, cvećarstva i tehnologizma poljoprivrednih melioracija.
Potrebnog stručnjaka u poljoprivredi imaće svaka opština, pa i svako veće selo jer će jedan savetodavac opsluživati oko 200 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, dodaje Đorđević.
– Agronomi će boraviti u mestu gde će raditi, a na to je u anketi pristalo više od 60 odsto ispitanih inženjera – napominje naš sagovornik. – Najviše prijavljenih kandidata bilo je u Beogradu i Novom Sadu, po 400 iinženjera. Kandidati sa najboljim rezultatima iz ova dva grada moći će da rade u njihovoj okolini, a ostalima će se ponuditi da rade tamo gde su najpotrebniji.
Od njih se očekuje da savetuju poljoprivrednikekoje ratarske kulture treba da seju, koju stoku da tove, kako da gaje voće i povrće, sve u zavisnosti od dela zemlje u kojem žive, kako bi, uz što manja ulaganja, postigli što veću efikasnost proizvodnje i povećali zaradu.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se mladim stručnjacima koji su čekali posao na evidenciji NSZ, pruža prilika da rade, da se usavršavaju i napreduju. Oni će sigurno zaraditi svoje plate. Primera radi, ako svojim savetima doprinesu povećanju mlečnosti krava u Srbiji samo za jedan litar dnevno, za godinu dana bi se bruto domaći proizvod zemlje (BDP) povećao za 50 miliona evra, a povećanje prosečnog prinosa pšenica za jednu tonu, povećalo bi BDP za 100 do 120 miliona evra.
A. Mikavica
objavljeno: 24.09.2011
