Izvor: Politika, 06.Nov.2015, 19:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Advokat i sudija budući tužioci?
Mladen Nenadić najverovatnije novi specijalni tužilac, Dejan Terzić novi šef Tužilaštva za ratne zločine, a Nataša Krivokapić viši tužilac u Beogradu
Odluka o budućim šefovima 85 tužilaštava, među kojima su i Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, mogla bi da bude doneta već tokom naredne nedelje. Juče je poslednjih sedam kandidata pred komisijom Državnog veća tužilaca (DVT) predstavilo svoje programe organizacije i unapređenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rada tužilaštva na čijem čelu bi želeli da se nađu.
Pošto je postupak izbora praktično završen, na članovima DVT-a je da, na osnovu zbira bodova koji su kandidati dobijali u različitim fazama izbora sastave rang-listu koja će biti objavljena na internet prezentaciji i oglasnoj tabli veća.
Iako članovi DVT-a nemaju vremenski rok u kom bi vladi trebalo da dostave spisak sa imenima kandidata za šefove tužilaštava širom Srbije, prema nezvaničnim saznanjima „Politike”, imena novih šefova najznačajnijih tužilaštava već su poznata.
Tako se kao budući prvi čovek Tužilaštva za organizovani kriminal navodi čačanski advokat Mladen Nenadić, a kao novi šef Tužilaštva za ratne zločine dosadašnji sudija krivične materije Dejan Terzić. Na mestu višeg tužioca u Beogradu, prema nezvaničnim informacijama, trebalo bi da ostane Nataša Krivokapić koja se kao vršilac funkcije nalazi na čelu ovog tužilaštva.
– Neobičan je ovaj izbor, to jest činjenica da će na mesto tužilaštva, najverovatnije, biti postavljen advokat, a za tužioca za ratne zločine sudija – kaže za „Politiku” naš sagovornik dobro upoznat sa izborom kandidata za rukovodeće pozicije srpskih tužilaštava.
On objašnjava da, formalno gledano, ne postoje prepreke da advokat postane tužilac za organizovani kriminal, kao ni bilo koja druga osoba koja nije nosilac javnotužilačke funkcije. Međutim, kako dodaje, u našem pravosudnom sistemu još ne postoje evropski standardi koji prate otvorenost profesija.
– Kako bi se u konkretnoj situaciji ponašao sistem ukoliko bi na čelo institucije došao neko ko je prethodno bio stranka u postupcima pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal? Ukoliko pomenute osobe budu izabrane na rukovodeća mesta, moglo bi da se postavi pitanje na osnovu čega su članovi komisije zauzeli stav da najveći doprinos unapređenju tužilačke organizacije mogu da daju oni koji su se sve vreme nalazili izvan nje. Da li činjenica da se na rukovodeća mesta u najznačajnijim tužilaštvima u zemlji biraju advokati, odnosno sudije, znači da među nosiocima javnotužilačke funkcije nema odgovarajućeg kandidata za ova mesta – navodi sagovornik za naš list.
Ono što bi dodatno moglo da probudi sumnje da će za prve ljude tužilaštava biti izabrani najbolji kandidati jeste i nezvaničan podatak da su pojedini članovi komisije, pošto su već ocenili kandidate, posle određenih konsultacija menjali svoje mišljenje i ispravljali broj dodeljenih bodova.
– Na taj način, oni su mogli da manipulišu konačnim brojem bodova, a samim tim i rang-listom kandidata, što bi moglo da stvori utisak da postoje oni koji se protežiraju – kaže naš sagovornik.
Izbor kandidata za šefove svih tužilaštava u Srbiji počeo je početkom septembra, a okončan je juče. Na oglas za izbor rukovodilaca 85 tužilaštava u Srbiji prijavilo se ukupno 252 kandidata. Najviše njih kandidovalo se za mesto osnovnog javnog tužioca u Kruševcu – 12 i Mladenovcu – 11, a kako je „Politika” ranije objavila, neki od učesnika konkurisali su za više javnotužilačkih funkcija. Kandidaturu za javnog tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine podnelo je devet kandidata, dok je njih sedam konkurisalo za mesto javnog tužioca u Tužilaštvu za organizovani kriminal.
