Izvor: RTS, 01.Avg.2023, 05:59
Каматне стопе расту и не праве паузу, Грубишић за РТС: Преокрет средином 2024. године
Толико пута помињана референтна каматна стопа расте већ више од годину и по дана у еврозони – па тако расте и еурибор који улази у обрачун за индексиране кредите, најчешће стамбене. Професор Зоран Грубишић рекао је за Интернет портал РТС-а да би до дуго прижељкиваног >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << преокрета у кретању каматних стопа могло да дође средином наредне године. Одговорио је и на питања да ли се исплати делимична превремена отплата кредита и вреди ли штедети.
Инфлација у еврозони пада, али исувише спорим темпом. Европска централна банка подигла је референтну каматну стопу за још 25 базних поена. У Србији она сада износи 6,5 одсто.
Америчка централна банка (ФЕД) повећала је кључну каматну стопу за четвртину процентног поена, уз образложење да инфлација није заустављена и да њен раст и даље траје. То је највиша каматна стопа у последњих скоро 20 година.
Тако је у Европи и Америци, а какво је стање код нас и да ли ћемо коначно одахнути од повећања камата за Интернет портал РТС-а говори професор на Банкарској академији Зоран Грубишић. Објаснио је како се све то "прелива" на стање српских финансија и кућног буџета и постоји ли прави моменат за куповину стана на кредит, а да се не саплетемо о камату и "треснемо на под".
Европска централна банка подигла је каматну стопу девети пут заредом, на 4,25 одсто, и сада је највећа од октобра 2008. године. Када ће корисници кредита осетити олакшање, односно када ће камате почети да падају?
Тешко је са сигурношћу рећи када ће се преокренути тренд и када ће камате почети да падају, оно што делује прилично извесно је да се то неће десити до краја ове године, чак је врло вероватно да ће доћи од једног до два подизања каматних стопа за по 0,25 одсто.
Глобалне неизвесности се и даље врло присутне, инфлација (иако у зони пада) и даље је присутна и далеко од циљаног нивоа, па делује доста реално да ће и прву половину наредне године обележити високе каматне стопе, односно да неће доћи до значајнијег попуштања у рестриктивној монетарној политици.
Мислим да би до очекиваног и, рекао бих дуго прижељкиваног, преокрета у кретању каматних стопа могло да дође средином наредне године, али да се и тада неће одједном камате спустити на ниво са краја 2021. године.
Да ли се исплати превремена отплата главнице, макар у деловима?
У зони овако високих камата, поготово ако сте на почетку отплате, односно ако вам је велики период остао до краја отплате (што је типична ситуација са стамбеним кредитима), исплати се и тзв. делимична превремена отплата кредита.
На тај начин, можете значајно уштедети у камати коју треба да платите банци, а и себи у перспективи можете значајно да олакшате текуће функционисање са буџетом смањивши рату.
Сматрам, ипак, да и ту треба бити опрезан, па да је први задатак сачувати задовољавајућу ликвидност, то значи имати довољно готовине у резерви у овако немирним временима. Ако се то поседује, а опет је присутан и вишак ликвидности из кога се може инвестирати, превремена отплата је свакако једна могућност са значајним сигурносним ефектом.
У овим околностима отплаћујемо два стана, а добијемо један. У ком сценарију се може вратити рата кредита на претходни ниво? Чека ли нас врућа јесен?
Прича о томе да се сада плате два стана важи само под претпоставком да ће овако високе каматне стопе остати у целом периоду трајања кредита, а то сигурно неће бити тако.
Камате су близу историјски рекордног нивоа и са сигурношћу се може рећи да ће њихова средња вредност у дугом периоду као што је стамбени кредит бити испод овог нивоа.
Наравно, све ово коментаришемо на огромној већини кредита који су узети по променљивој каматној стопи, ко је узео кредит по фиксној каматној стопи (а такви су у великој мањини) за њега таква рачуница важи по каматној стопи по којој је узео, односно извесно је колико ће вратити банци новца уз камату.
Да ли је кредит лоша ствар и шта значи паметно задуживање?
Кредит сам по себи није генерално лоша ствар и ја често волим да истакнем, када се ради о куповини стана, да је прави моменат увек када вам стан треба, а да спекулисање са кретањем цене непокретности и променама каматних стопа на периоду од 20 до 30 година није захвална ствар и да ту све прогнозе падају у воду.
Првенствено сам заговорник стамбеног кредита којим се решава стамбено питање за породицу, а које истовремено представља и значајну приватну инвестицију.
Подразумева се, паметно задуживање је да у сваком кредиту увек водите рачуна да вам укупно месечно оптерећење за све обавезе које сте преузели буде на разумном нивоу, а то је по мени до трећине од ваших укупних примања. Тада имате и неку резерву када вам у неком периоду рата буде скочила.
Шта саветујете грађанима - да ли да користе чекове, јер су најјефтинији и немају камату, готовински кредит, дозвољени минус или кредитну картицу.
Што се тиче финансирања текуће потрошње, свакако је најповољније узети готовински кредит јер су ту камате убедљиво најниже у односу на друге познате алтернативе.
Кредитна картица јесте најскупља ако не враћате рате по уговореној динамици и ако вам онда иде та релативно висока камата на остатак дуга.
Ипак, треба напоменути да и кредитна картица може да се користи паметно и ако сами распоредите своје рате на период од једне до две године, ви банци нећете платити никакву камату ако поштујете ту договорену динамику.
Дозвољени минус је свакако најскупљи, њега генерално не препоручујем или ако сте принуђени већ да га привремено користите, да онда барем релативно брзо из њега изађете, односно да не стекнете лошу навику са таквим задуживањем.
Како и где штедети, у банци или сламарици, у динарима или еврима. Државне обвезнице нису толико популарне као класични вид штедње, због непознавања њених карактеристика и могућности зараде? Да ли се упуштати у овај вид штедње?
Ми смо класичан пример европског банкоцентричног тржишта где се убедљиво највише штеди у банци, и то најчешће у чврстој валути (евро), иако су сва искуства показала да су до сада много боље прошли они који су штедели у динарима, а ту онда и нема плаћања пореза, па је нето ефекат још и већи.
Државне обвезнице нису штедња, већ инвестиција јер се о ради приносима који се добијају, а не о камати. Једна велика препрека ту је и номинација тзв. евро обвезница јер се номинале које се купују код дугорочних обвезница крећу до 100.000 евра, па то често и није прича за мале играче.
Са динарским обвезницама је нешто другачија прича, али ту се онда преузима валутни ризик на дугом периоду, што наши инвеститори често нису спремни да преузму. Сагласан сам да је добрим делом у питању и непознавање карактеристика оваквог вида инвестирања у дугорочне хартије од вредности.
.jpg)
