Izvor: B92, 18.Nov.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
13 godina od ulaska JNA u Vukovar
Beograd -- Pre tačno 13 godina jedinice Jugoslovenske narodne armije ušle su u hrvatski grad Vukovar.
Time su okončane tromesečne borbe u kojima je poginulo više hiljada ljudi i razrušen gotovo ceo grad. Ratni sukobi počeli su 13. avgusta 1991 i trajale su 86 dana. U njima je, kako se procenjuje, poginulo između 3.000 i 5.000 ljudi, uglavnom civila. U sukobima je razrušeno 90 odsto grada.
U opsadi Vukovara učestvovalo je oko 30.000 vojnika JNA i veliki broj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pripadnika Teritorijane odbrane i paravojnika, dok su hrvatske snage, prema procenama, najpre brojale 1.800 ljudi, ali su vremenom bitno narasle.
Sa hrvatske strane komandant odbrane Vukovara bio je Mile Dedaković Jastreb, a komandant Kriznog štaba Tomislav Merčep. Komandant snaga JNA na početku vojnih operacija bio je Bajo Bojat, a zamenio ga je pukovnik Mile Mrkšić, komandant Operativne grupe Jug. General Andrija Biorčević bio je komandant jedinica Novosadskog korpusa JNA na vukovarskom ratištu.
Ukazom Predsedništva SFRJ, na svečanosti održanoj 7. decembra 1991. u kasarni "Maršal Tito" u Beogradu, dodeljeno je 260 odlikovanja i priznanja vojnicima i starešinama koji su učestvovali u "operaciji Vukovar". Dodeljeno je 75 ordenja i 75 medalja za hrabrost. U više činove je unapređeno 40 vojnika i starešina, a izvršena su i 34 vanredna unapređenja.
Civilna vlast u Vukovaru uspostavljena je početkom decembra 1991. Doneta je odluka da Vukovar bude administrativni centar Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Predsednik Vlade Srpske oblasti Slavonije, Baranje i zapadnog Srema bio je Goran Hadžić, a Slavko Dokmanović predsednik Skupštine opštine Vukovar i član Vlade Srpske oblasti SBS. Istočna Slavonija bila je pod upravom Prelazne administracije UN do 15. januara 1998, kada je oblast vraćena pod hrvatsku upravu.
Za zločine počinjene tokom ratnih sukoba u Vukovaru Haški tribunal optužio je Slavka Dokmanovića, tri oficira JNA, a to su Mile Mrkšić, Veselin Šljivančanin i Miroslav Radić, i Gorana Hadžića.
