Izvor: Večernje novosti, 29.Jul.2017, 10:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

10 GODINA OD UŽASA: Rane u Jabukovcu još ne zaceljuju

Deset godina od zločina u selu kod Negotina, u kome je Nikola Radosavljević ubio devetoro svojih komšija. Najteže su godišnjice, tad ožive slike naše tragedije DESET godina prošlo je od jednog od najstrašnijih zločina u Srbiji. Ali Jabukovac, selo kod Negotina, zauvek će pamptiti 27. jul 2007. Tada je Nikola Radosavljević iz lovačke puške ubio devetoro i ranio dvoje svojih komšija. I šest kuća zavio u crno. Radosavljević se izvesno vreme zbog psihičkih problema >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << lečio u Austriji, u kojoj je živeo i radio. Verovao je da je bio meta crne i vlaške magije koju su mu navodno bacale komšije, zbog čega se, nakon svađe sa ženom i pokušaja samoubistva skokom u bunar, odlučio na ubilački pohod. Poslat je u psihijatrijsku ustanovu Centralnog zatvora. Pucnji, jauci, čini se, još odzvanjaju sokakom. Porodice ubijenih okupljene da obeleže deceniju tragedije, ne uspevaju da zacele rane. Ovih dana slike im se vraćaju, kao žive. - Moj Srđan bi danas imao 25 godina, a ja bih već možda bila baka - govori Izvorinka Badžikić, koja je kobnog popodneva izgubila sina jedinca. - U Jabukovac dolazimo svakog jula iz Nemačke, tamo radimo već godinama. Ali, sve me ovde ubija. Čim čujem zvuk motora ili dečju graju, sve mislim sad će moje pile da ušeta. A znam da neće i sve bih dala da mogu da ga vratim, da ga zagrlim. Nikola je tada ranio Izvorinkinog muža Sinišu. - Ponovo sve preživljavam, sve mi je isto kao onog dana kada smo izgubili sina - jedva govori Siniša Badžikić. - Godine prolaze, ali bol ne jenjava. Mermernu ploču sa likom sina, Siniša nedavno je skinuo sa fasade kuće... Nekoliko meseci pre prve godišnjice od Srđanove sahrane Badžikićima se rodio sin. - Život je čudo, Sebastijan nam je dao snagu, produžio život - priča i plače Izvorinka. Njihov, plavokosi, nasmejani dečak ima devet godina. Kažu, isti brat. - Pričali smo mu o Srđanu, ali i pokušavali da ga sačuvamo od toga kako se desio stravičan zločin, a on je na internetu sve pronašao - govore Badžikići. Ljubinka Badejević svaku noć, evo deset godina već, sanja svog jedinca Branislava. Ona i suprug Milutin sada su dvoje staraca. Bez pomoći sinovljeve ruke, bez smeha unučića i bez snage i volje za životom. Spomen-ploča sa Branislavljevom slikom je pod prozorom momačke sobe. Pogledi na sveću i papuče koje je nosio tog kobnog dana, ponovo otvaraju ranu. - Bežao je da ga krvnikov metak ne stigne, a mrtav pao preko mene - jeca Ljubinka. - Ni sama ne znam kako sam preživela sve ove godine. Odem na grob i bude mi lakše. Na kraju ulice, kuća do kuće, na svakoj umrlica. Isti datum. Ista rečenica: "Tragično stradao 27. jula 2007." Ko je mogao da pretpostavi šta je toga dana bilo u glavi Nikole Radosavljevića. Svoj krvavi pir započeo je od kuće Đorđevića.Privođenje krvnika Vrata zabravljena. Preživela je, čudom, Sanja Đorđević, tada student medicine, koja je u jednom popodnevu izgubila oca Veljka (58), brata Dragana (22) i baku Marinu Kutkuregović. U selo, kažu nam ovde, retko dolazi. Pričaju Jabukovčani da su nju i brata roditelji 20 godina čekali. Preko puta Đorđevića - pokošeni su supružnici Draginja (55) i Branislav (57) Borongić, pa Srđan Badžikić. Nedaleko odavde, na fasadi kuće Bankovića, fotografija ubijene Jelice (37). U dvorištu dvoje staraca. - Ništa više u ovoj kući, otkada nam je snaju ubio, nije isto. Niti će ikada biti - drhtavim glasom govori starina Dimitrije. Evo i kuće poslednje žrtve Nikole Radosavljevića - Anika Čogić (62). Kuća pusta. Kažu da je u Aniki, tašti svog brata koju je krivio za porodični razdor, Nikola "video" likove ubijenih. I tako ih je redom kosio. Ljudi govore, vreme se kotrlja. U Jabukovcu najsnažnije odzvanjaju reči Ljubinke Badejević: - Govore nam sada da će Nikolu da puste iz zatvora. Kako? Zar njega da oslobode? E, hoće srce da pukne. ŽRTVE Od kuće Radosavljevića, jedna za drugom nižu se ploče sa imenima žrtava redom kako su padale: Draginja (55) i njen suprug Branislav Borongić (57), Dragan Đorđević (22), njegov otac Veljko (58) i baka Marina (78), Branislav Badejević (31), Srđan Badžikić (15), Jelica Banković (37) i Anika Čogić (62).Ljubinka Badejević kraj spomen-ploče sinu jedincu Branislavu, Foto Aleksa Stanković JOŠ SE KAJEM - Tuga je velika i neće se ovo selo nikada oporaviti - priča Ilinka Banković, komšinica kod koje se kobnog dana bežeći od Nikolinih pesnica sakrila supruga Jelena. - Mislim da će još dugo svako u Jabukovac sa zebnjom dolaziti. Vreme ne može da se vrati, ali ne mogu da zaboravim to popodne kada se Nikolina žena Jelena sva krvava ovde sakrila i govorila da će on nešto strašno učiniti. I sad se kajem što tada nismo pozvali policiju.Izvorinka Badžikić sa slikom sina Srđana NEMAJU ŠTA DA KAŽU Niko u selu ne želi ni da čuje za Petra i Zoru Radosavljević, Nikoline roditelje. Povukli su se ubrzo posle tragedije u staru kuću uprkos velikom imanju i nekoliko ogromnih dvorišnih kuća. Na kapiji smo zatekli Zoru, ali nam je odbrusila da ni ona ni Petar nemaju šta da kažu.

Nastavak na Večernje novosti...