Izvor: RTS, 29.Sep.2023, 15:47
Краљевачка привреда - од авиона до каблова
Краљево је још пре Другог светског рата било познато по привредним гигантима. Претходних неколико деценија своју индустрију је рушило до темеља и дизало из пепела.
Фабрика авиона. Топионица изграђена пре оне у Трепчи. Један од највећих млинова >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << на Балкану. Све је то Краљево имало у Краљевини Југославији и све је до 1945. порушено до темеља. Остала је само Фабрика вагона. Основана 1936. а златно доба доживела је половином седамдесетих када је запошљавала око пет хиљада радника, а вагони произведени у прве четири деценије поређани би заузели пругу од Београда до Загреба. Али, у социјалистичкој Југославији Магнохром је био краљевачки привредни лидер. Запошљавао је око седам и по хиљада радника, од неквалификованих до научника. ТА пећи и бојлери били су симболи привреде града на Ибру.
У Краљеву је почела производња новог изолационог материјала Изомакс 90. Изомакс 90 је дело стручњака истраживача магнохромовог института за ватросталне материјале. Ни у чему не заостају за увозним, а цена му је двоструко мања.
“То да запослиш се ти у Магнохрому, тада у то време, оооооо, то ти је била премија. Ја сам био радник, радио сам на пресама, радио сам после у млинову у контроли. Мене супруга није радила, ја сам правио кућу и школовао кућу од те плате и школовао децу”, објашњава Степо Лазовић, некадашњи радник Магнохрома.
Магнохром је извозио широм света, а у свету је био познат и Јасенов намештај, рад кабларових мајстора. Краљево је било један од највећих трговачких центара бивше Југославије. Али до краја деведестих, све је постало само лепо сећање.
“Седамнаест месеци нисмо примили плате. Ако си требао да преживиш, ако има неки мајстор да иде, да му мешаш малтер ниси могао да нађеш то да преживиш”, сећа се Степо Лазовић.
Тако је било годинама у Краљеву, а приватна предузећа дуго нису успела да смање огромну незапосленост. Данас, кажу у Привредној комори, другачија ситуација.
“Порасла су предузећа која су била мала породична предузећа. Већ имамо четири предузећа која су ушла у круг великих предузећа. Имамо око тридесет предузећа која су ушла у средња предузећа. И то је у ствари костур који ће носити развој града Краљева”, објашњава Звонко Туфегџић, директор Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа.
Са доласком инвестиција из Немачке и Турске потражња за радницима је порасла. Истина, углавном за онима који раде у призводњи, трговини, угоститељству.
“Тренутно је на евиденцји 5.813 незапослених лица, што је драстично мање посматрајући раније периоде где смо имали у просеку од 10, 12 па чак и 15 хиљада незапослених лица.највећи број, преко 40 посто, представљају лица старија од педесет година”, каже Србислав Антонијевић, Национална служба за запошљавање, филијала Краљево.
Али нису само позитивни трендови огледало краљевачлке привреде. Од 2011. до 2022. град је изгубио око 14.000 становника, И даље готово сви који оду у веће центре да студирају и раде, не враћају се у родни град. На факултету који основан због потреба краљевачке привреде прате демографске трендове и на један посебно упозоравају - у Краљеву је 2020. рођено око 400 беба мање него 30 година раније.
“Што износи близу 16 одељења првог разреда, што је заиста поражавајући податак”, објашњава проф. Милан Бижић, са Факултета за машинство и грађевинарство у Краљеву.
Имају предлог како да више младих остане у родном граду.
“У виду довођења, оснивања нових компанија које би се бавиле вишим степеном технолошког развоја, значи производима који изискују већи ниво знања”, каже профестор Божић.
У локалној самоуправи одговарају, прво су морали да реше децнеијски горући проблем - велику незапосленост. Сада, кажу, могу да се повете проналажењу фирми које ће више запошљавати високообразоване и понудити веће плате.
“Било на тај начин што ћемо субвеционисати домаће компаније или тако што ћемо привући страни капитал. У Краљеву ће једна домаћа, краљевачка фирма ускоро започети запошљавање високообразованих људи. Ради се о високој технологији и њима ће бити потребан велики број техничара, али и инжењера”, каже Предраг Терзић, градоначелник Краљева у техничком мандату.
Развоју Краљева требало би да допринесе завршетак Моравског коридора и оспособљавање Аеродрома Морава за карго саобраћај. Уз наду да је град који је још 1929. производио Бреге 19 научио лекцију из више пута поновљених грешака.
.jpg)
