Izvor: RTS, 04.Maj.2023, 12:01

Професор Симеуновић: До оваквих трагедија никада не доводи један фактор, неукусна је журба да се прерано пресуди

Професор Драган Симеуновић каже за РТС да до трагедије у ОШ "Владислав Рибникар" није довео један фактор, па не постоје монокаузална објашњења за такве појаве. Истиче да су људска бића веома насилна и да не можемо из себе ишчупати агресивност, али да можемо склонити >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << оружје. Начелник Школске управе Драган Филиповић наглашава да је оно што се догодило трагедија за цео образовни систем и цело друштво.
Професор Драган Симеуновић каже да се о дечаку који је починио злочин у ОШ "Владислав Рибникар" на Врачару све време говори као да је то дете нормално, али је оно што је почињено крајње ненормално.

"Пођимо од претпоставке да ненормалне ствари раде углавном ненормални људи. Треба видети да ли је то дете психијатријски здраво. Од 750.000 ђака, један проценат мора да буде психијатријски болестан, то је закон бројки и процената", истиче професор Симеуновић.
Наводи да је један од најугледнијих српских дечјих психијатара Дејан Будимировић јутрос послао своје незванично мишљење у којем каже да социјална испражњеност и потпуно одсуство емпатије можда указују на једну врсту менталног поремећаја.
Напомиње да су људска бића веома насилна и да је људски род веома агресиван.
"Ми смо једина врста која убија припаднике своје врсте. Побили смо преко милијарду припадника свог рода, што ниједан крволочни род не ради. То не раде ни ласице ни вукови", објашњава професор Симеуновић.
Истиче да нам је убиство генски прирођено, а да су друштвене околности те које омогућавају да се агресивност испољи или не испољи.
"Свако од нас потенцијално може да буде убица, а затим долазе други социјални фактори. Ми спречавамо ту агресивност васпитањем, моралом, религијом. Сада религије скоро више и нема у Европи. Она је ишчезла, а има своју итекако важну едукативну функцију у смислу увођења једног нивоа толеранције", сматра Симеуновић.
"Опасности од видео-игрица су прецењене" Професор Симеуновић каже да живимо у убрзаном и неуротичном свету у којем постоји изразита отуђеност, али напомиње да је дечак који је пуцао у школи био одличан ђак.
"У Београду, дечаци су у тим годинама ретко одлични. То је, очигледно, с једне стране притисак родитеља, а са друге стране – то деца не воле. Никада деца нису волела одликаше. Дете се налази у некој врсти сендвича и процепа. Са једне стране захтеви родитеља, са друге околина која то не воли. Зато је он и мењао одељење", истиче професор Симеуновић.
Сматра да су опасности од видео-игрица прецењене и да чак, према свим истраживањима, игрице могу допринети да се релаксирамо од агресивности која је у нама.
"Ако их стално играмо, у одређеним околностима могу да доведу до инцидената као што је овај, али не саме од себе, већ удружене са другим факторима. До оваквих ствари никада не доводи један фактор. Не постоје монокаузална објашњења за овакве појаве", наглашава Симеуновић.
"Треба прво да се утврде ствари, па онда да се суди" Професор Симеуновић сматра да је додатни фактор у овом случају очигледно фрустрација, али и доступност оружја.
"Ми смо друштво у превирању. Још увек родитељи широм Србије, Црне Горе, у Херцеговини, на Косову и Метохији мушку децу уче оружју. Некада је то имало више сврхе него данас, тада није било игрица. Сабирајте све то и добијамо један чудовишни стицај околности, како лепо каже Андрић у једној својој приповеци", наводи Симеуновић.
Наглашава да из себе не можемо ишчупати агресивност, пошто нам је прирођена, да не можемо избећи ни осуду средине због изузетности, али да можемо да склонимо оружје, да не буде при руци.
Професор Симеуновић истиче и да у овој ситуацији има доста непримерених реакција, а да је једна од таквих и захтев за оставком министра просвете.
"То је потпуно бесмислено и делује саможиво од страна које то захтевају. У Америци би мењали министре сваких 15 дана када год се нешто слично догоди. Не зна се да ли је дете психијатријски случај. У том случају ни родитељи нису одговорни. Треба прво да се утврде ствари, па онда да се суди. Та журба да се нешто пресуди прерано није добра, то је неукусно", наглашава професор Симеуновић.
Филиповић: Трагедија за цео образовни систем и цело друштво Начелник Школске управе Драган Филиповић каже да су са директорима школа договорили да стручна служба, наставници и одељенске старешине пруже данас подршку деци и да стручна служба пружи подршку наставницима.
"Ово је трагедија за све нас, за цео образовни систем и цело друштво. Морамо да будемо спремни за све ситуације које нам се сада дешавају и да имамо исправне поступке", истиче Филиповић.
Наводи да у ОШ "Владислав Рибникар" до понедељка неће бити наставе, већ ће у школи бити само дежурни наставници и учитељи из продуженог боравка.
Најављује да ће сви просветни саветници у понедељак бити у школи "Владислав Рибникар" како би пружили подршку наставницима у организацији наставе.
"Морам да напоменем да имамо још три школе којима морамо да пружимо подршку. Једна од тих је балетска школа Лујо Давичо, ученица која је изгубила живот је ученица те школе. Ученик који је убијен је ученик једне музичке школе и ученик који је извршио кривично дело је такође ученик музичке школе. И моји саветници и ја смо на вези са директорима ових школа и планирамо одређене активности", каже Филиповић.
Један од просветних синдиката предложио је да се у школе уведу детектори метала и тест на наркотике, а Филиповић каже да мора да се измени низ правилника и закона.
"Верујем да ћемо од свих мера које су предложене у једном моменту пробати да усвојимо све мере које су реалне и оствариве како бисмо учинили школску средину безбеднијом", истиче Филиповић.

Nastavak na RTS...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta RTS. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta RTS. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.