Izvor: RTS, 29.Apr.2023, 05:59
Демилитаризована зона за грађане обе Кореје симбол раздора, за туристе атракција
Северна Кореја је током претходне године испалила рекордан број балистичких пројектила. Уједињење две земље, које њихови становници прижељкују близу 80 година, и даље је далеко. Зону разграничења у Јужној Кореји виде као пут ка јединственој држави, а колико је она >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << далеко?
На средини полуострва Демилитаризована зона, широка четири и дуга близу 250 километара, и ретко ко се усуђује да је пређе. Постоји од 1953. године, када је завршен Корејски рат. У њеном јужном делу данас је туристичка атракција.
"Веома је сигурно. Две армије су овде потписале споразум и влада мир већ 70 година. Правила за обилазак су веома стриктна и војници нас чувају. Тако да је сигурно да нас посетите", каже Су Со, туристички водич.
Уз осматрачницу зона садржи низ атракција, попут старе америчке војне базе, као и сталну изложбу посвећену жртвама рата, посебно младим људима. Посетиоци у зону улазе унапред најављени и са пасошем, а и њени становници свакодневно морају да га показују.
Зову га Село уједињења, има око 500 становника који се углавном баве пољопривредом и налази се у Демилитаризованој зони.
За грађане обе Кореје зона је симбол раздора јер је – од када је линија повучена – раздвојила скоро десет милиона људи, попут породице осамдесеттрогодишње Ни Јон Хи.
"Рођена сам у Северној Кореји, али сам након рата побегла у Јужну Кореју, мислећи да је привремено. Живим овде 50 година, удала сам се и добро је посећују ме деца", каже Ни Јон Хи.
Око 30.000 људи, попут ње, побегло је од режима, али и сиромаштва на северу полуострва, јер док је у Јужној просечна месечна плата изнад 3.000 долара у северној је, претпоставља се, једва изнад 100. Исти су народ, али су их хладни рат и различита државна уређења поделили. Иако се свакодневно говори о кршењу људских права и диктатури, са севера нема чак ни новинарских извештаја.
"Имали смо сарадњу са колегама са севера, али је канал комуникације пресечен пре око пет година. О кршењима људских права постоје многи извештаји", каже Ким Донг Хун, председник Асоцијације новинара Јужне Кореје.
Укупан број жртава и несталих у трогодишњем Корејском рату, који се сматра једним од најкрвавијих у историји, мери се милионима. У граду Бусану о меморијалном гробљу погинулих војника Уједињених нација брине Чои Ку Сик, не жели да износи политичке ставове, али прижељкује уједињење, под одређеним условима.
"Северна Кореја мора да промени уређење и постане слободна земља, такође мора да постоји и економски баланс", каже Чои Ку Сик.
Обе земље имају министарства, а Јужна Кореја и Институт за уједињење, чија истраживања кажу да је подршка јавности на југу пала на 58 одсто у односу на 70, колика је била пре неколико година. Сматрају да би економски губитак био превелик за њих, а процене су да би коштао око пет милијарди долара, као и да би Сеул сносио већину трошкова.
.jpg)
