Izvor: RTS, 12.Dec.2024, 20:45
Кластер три већ годинама спреман за отварање – шта кочи Србију у преговорима за приступање ЕУ
За напредак на европском путу Србија треба да искористи прилику да спроведе реформе и усклади се са спољном и безбедносном политиком Уније, понавља њен амбасадор у Србији Емануел Жиофре. Истиче да је Србија до сада испунила 58 одсто усклађености, што је знатан >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << напредак у односу на прошлу годину.
Док се чека одлука амбасадора у Бриселу о отварању кластера 3 у преговорима са Србијом, у Београду се чуо још једном став водеће чланице - Француска даје пуну подршку за интеграцију региона.
"Међу њима Србија је статистички предводник у региону, 60 одсто привреде и становништва је у Србији. Имамо изврсне билатералне односе. Kада је (Емануел) Макрон долазио потврдио је пријатељство и пуну подршку напорима Србије за прикључивање ЕУ", каже Рене Троказ, специјални изаланик Француске за Западни Балкан.
Постигнуто на путу ка Бриселу мери се у извештају Европске комисије. Претходних дана и подсећање - четири пута је наведено да је Kластер три већ годинама технички спреман за отварање.
“Свака држава чланица има свој глас, имају право вета да блокирају и јесте реч о политичком блокирању. Србија је технички спремна и то су државе чланице прихватиле али они из политичких разлога блокирају за неке је то спољна политика за неке је то стање у владавини права”, истиче Милош Павковић из Центра за европске политике.
Питање које се најчешће потеже – усклађивање са спољном и безбедносном политиком. Један од аргумената Брисела је да су се поједине земље региона у потпуности укладиле и позив Србији да се “више” усклади.
“Србија је тренутно усклађена 58 одсто. То је више него прошле године, али желимо да се ту побољшају. Треба да погледамо различите аспекте и да препознамо да је Србија доста допринела операцијама ЕУ, у Сомалији, Централноафричкој Републици, Мозамбику“, наводи Емануле Жиофре, шеф делегације ЕУ у Србији.
Чак је 2021. смо имали чак скок на 70 одсто зато што је МСП односно државни врх урадили су одређену тријажу и дали приоритет одређеној врсти декларација и мера и ми смо се усагласили са читавим низом тема са којима се пре тога нисмо усаглашавали, међутим ситуација у Украјини односно руска агресија на Украјину је драматично променила све. Сада ове године чини ми се да се поново деслила тријажа, односно да се покушава да се пошаље одређени сигнал.
Сигнал Србији, неминовно је и то да је заједничка спољна политика најмањи заједнички садржалац спољних политика држава чланица.
“Ми као ЕУ морамо да имамо унутрашњу кохерентност у смислу ко нам се придружује. Замајац постоји, морамо да видимо шта је суштина неке земље. Србија је једна од њих која је учинила више него што се представља”, напомиње Жиофре.
Мери се и постигнуто у дијалогу Београда и Приштине, посебно - испуњавање договореног. Ту бар док не прођу фебруарски избори, упућени не очекују битније помаке.
