Izvor: RTS, 05.Dec.2024, 20:54
Србија на зеленом путу - и ЕПС гради ветропаркове и соларне електране
ЕПС је закорачио у зелену енергетску тразицију и изградњом првог ветропарка у Костолцу струјом ће снабдевати више од 30 хиљада домаћинстава. Тај пројект је доказ да Србија прати зелени бриселски договор и обезбеђује чистију будућност за своје грађане - поручили >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << су амбасадори Европске уније и Немачке који су са министрком енергетике обишли градилиште ветролектране.
На истрошеним костолачким коповима угља кошава ће покретати ветрогенераторе и производити 187 милиона киловат-часова струје годишње. Поред енергетске користи та инвестиција смањиће и емисије угљен-диоксида за 174.000 тона годишње што је једнако количини коју прави 34.000 аутомобила.
"Видимо да су два ветроструба већ подигнута, да је изграђено 15 темеља од 20 колико је предвиђено за ову ветроелектрану укупног капацитета 66 мегвата. И да се у перспективи и ова локација прошири са још неком додтном ветролектраном“, каже Душан Живковић, генерални директор ЕПС-а.
Вредност инвестиције је 144 милиона евра и највећим делом су средства Европска уније и повољни кредити немачке KfW банке.
"Немачка је поносна што подржава изградњу прве јавне ветроелектране у Србији као део дугогодишње развојне сарадње на транзицији ка зеленој енергији. Пројекат "Ветроелектрана Костолац" помаже Србији да смањи зависност од фосилних горива“, каже Анке Конрад, амбасадорка Немачке у Србији .
"Овај пројекат, заснован на Европском зеленом договору и усклађен са Зеленом агендом за Западни Балкан, представља конкретан корак ка декарбонизацији и помаже Србији да изгради отпоран и модеран енергетски систем. Ово партнерство показује да одрживи раст и заштита животне средине могу да иду руку под руку, подржавајући напредак Србије ка интеграцији у Европску унију и зеленијој будућности“, рекао је Емануеле Жиофре, амбасадор и шеф Делегације ЕУ у Србији.
Недалеко од ветроелектране ЕПС у Костолцу, гради и соларну енергетрану а припрема и пројекат реверзибилне хидроелектране Бистрица. Истовремно, и држава са приватним партнерима развија више других зелених пројекта.
"То је дефинитивно потвдра наше посвећености да до 2030. године сваки други мегават буде из обновљивих извора. Ових дана када ће се се у Бриселу одлучивти о отварању нових кластера када је Србија у питању, можемо да покажемо да смо одлучни у спровођењу зелене транзиције, што је потврдила нова Стратегија развоја енергетике коју је усвојила Народна скупштина, а која тежи да до 2050. будемо карбонски неутрални“, каже Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике.
Од 2000. године Европска унија је само у трансформацију српског енергетског сектора уложила више од милијарду евра бесповратних средстава.
