Izvor: RTS, 15.Feb.2024, 11:34
Топлички устанак - месец дана слободе у поробљеној Европи
Топлички устанак је подигнут средином фебруара и одржао се до половине марта 1917. године. Захватио је територије Топлице, Јабланице, Јастребца и Копаоника, а касније се проширио и на остале делове Србије. На челу устанка биле су војводе Коста Војиновић и Коста Пећанац.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Топлички устанак је био једини устанак на територији окупираној централним силама у Првом светском рату. Избио је на територији Топлице, Јабланице, Јастрепца и источних и средњих предела Kопаоника у другој половини фебруара 1917. године.
Устанак, који је носио српски сељак, подигло је 13 хиљаде устаника, а на њиховом челу налазиле су се војводе Kоста Пећанац и Kоста Војиновић.
"Повод за избијање Топличког устанка били су масовни злочини, одвођење у интернацију великог броја становништва као и регрутација Срба за попуну борбене готовости бугарске војске. Такође, отпочело се и са масовном бугаризацијом становништва. Забрањивали су рад српских школа, употребу ћириличног писма, употребу српских презимена, обичаја", каже историчар Драган Симић.
Устанички талас кренуо је из Kуршумлије, а Прокупље је ослобођено 2. марта 1917. године. У ову варош, пресељен је командни штаб, и формирани органи власти.
Мала слободна држава
"Скоро месец дана та слободна територија је функционисала. Средиште те слободне територије је Прокупље у коме је Kоста Војиновић донео закон по коме се владало, судило и живело. Слободно можемо рећи да је та слободна територија функционисала као мала слободна држава на простору поробљене Европе", објашњава историчар Петко Марјановић.
Из Прокупља је упућена прокламација за општи устанак народу Југоисточне Србије. Устанак се проширио на Власотинце, Црну траву, Врање, Пирот и сокобањски и сврљишки крај. Захватио је делове Нишког и Kрушевачког округа и свуда је заведена устаничка војна и цивилна власт.
Устанак који је претио да угрози виталну непријатељску саобраћајницу према Солунском фронту угушен је у крви и пламену.
Гушење устанка
"Разлог гушења устанка је велико опкољавање од стране бугарске војске и велико гомилање трупа на овим просторима. Укупно је било око 80.000 добро обучених аустроугарских, немачких, бугарских и албанских војника који су напали ту устаничку државу. Устаници су морали да се повуку из варошице и да оду по планинама и да се врате чекању", наводи музејски саветник Дарко Жарић.
Топлички устанак однео је 18.000 жртава, а у одмазди над цивилним становништвом само у Топличком, Нишком и Врањском округу смртно је страдало око 9.000 људи, док је спаљено готово 50.000 кућа и објеката. Отпор устаника је међутим прерастао у герилу која је у јесен 1918. године заједно са српском војском учествовала у борби за коначно ослобођење земље.
.jpg)
