Izvor: RTS, 01.Feb.2024, 17:15
И сарачки занат на листи нематеријалног културног наслеђа Србије
У регистар нематеријалног културног наслеђа Србије уписан је и сарачки занат. Зоран Пошарац из Руме, један је од ретких мајстора у нашој земљи који опрему за коње шије ручно.
Оно што не може да прошије машина, могу руке и шило сремског сарача. За >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << пршњак за коње неопходна је кожа доброг квалитета и око четири сата рада са две игле и воскираним концем.
„Све се шије ручно, где год је ова алка, шнала, ове гајке, видите две грудне алке, то ће бити леви и десни пршњак, све то мора да се прошије ручно, ту не може машина ниједна да помогне нешто, било шта да убрза, или олакша“, наводи Пошарац.
Каже да је самоук и да је брзо научио да су у процесу израде опреме за коње, важне све фазе, од избора коже, кројења до последње алке.
„Сви занати су тешки, поготово у ово време вештачких материјала, кинеске робе, мени је драго да је то неко препознао, да сарачки занат уђе у нематеријална добра Србије. Сâм сам свој газда, радим колико могу и то ме испуњава, немам шефа, немам директора над главом, живим један скроман живот. Добар глас се далеко чује, а лош се чује још даље. Ради квалитетно и не бој се за посао.“
Ако се правилно одржава, опрема за коње, може да траје и неколико деценија. Највише посла има зими, пре почетка такмичарске сезоне на хиподромима. Љубав према сарачком занату Зоран Пошарац преноси и на сина. У породичној радионици, чекају га и мајстор и алат за рад.
