Izvor: Blic, 04.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barak Obama osvojio Ajovu
Tamnoputi senator iz Ilionisa Barak Obama i republikanac Majk Hakabi pobedili su na kokusima u Ajovi, predizbornim skupovima dve glavne stranke u SAD na kojima se bira kandidat za sledećeg predsednika najveće svetske sile.
Ta prva pobeda na startu predsedničke trke smatra se vrlo važnom jer je Ajova lakmus test za raspoloženje javnosti, što potvrđuje i podatak da je od 1972. predizborna pobeda na 1.784 okruga u ovoj državi garantovala stranačku nominaciju. Izuzetak od tog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pravila je jedino bio Bil Klinton, koji 1992. nije pobedio, a ipak je izabran za demokratskog kandidata.
Trenutak istine posle bezbrojnih političkih govora, i 50 miliona dolara potrošenih na TV reklame doneo je ubedljivo najviše glasova 46-godišnjem Obami, koji bi ukoliko se izbori prvo za nominaciju ispred demokrata, a onda pobedi na izborima početkom novembra ove godine, bio prvi crnac u Beloj kući.
„Biramo nadu umesto straha, biramo jedinstvo umesto podela i šaljemo snažnu poruku da u Ameriku stižu promene", rekao je Obama.
Na drugom mestu kokusa „plavih" našao se Džon Edvards, bivši senator iz Severne Karoline, dok je Hilari Klinton, nekadašnja prva dama kojoj je svrsrdno pomagao suprug, bivši predsednik, pretrpela udarac plasiravši se tek na treće mesto.
Rezultati republikanskih kokusa pokazali su da je Hakabi, bivši guverner Arkanzasa i baptistički sveštenik, dobio oko 34 odsto glasova, dok je Mita Roumnija, nekadašnjeg guvernera Masačusetsa, podržalo 25 odsto birača.
„Noćas smo dokazali da je američka politika još u rukama običnih ljudi poput vas", rekao je razdraganim pristalicama Hakabi, koji je obilazio Ajovu u pratnji glumca Čaka Norisa.
Obama je izabrao drukčiju, terensku taktiku - mukotrpno agitovanje čitave vojske aktivista, koji su po ciči zimi kucali od vrata do vrata objašnjavajući kakve to promene obećava njihov kandidat.
U proteklih nekoliko meseci vodeći kandidati su obišli Ajovu uzduž i popreko: Obama je ovde dolazio 99 puta, Edvards 68, a Hilari 54 puta.
Ipak, kandidati poraženi u Ajovi se ne predaju, pa ishod trke za konačnu nominaciju ni izdaleka nije izvestan. Slični kokusi i preliminarni izbori održaće se širom SAD, sledeći već 8. januara u ništa manje važnom Nju Hempširu.
I ovi izbori za 44. američkog predsednika odvijaju se po specifičnom i dosta složeno izbornom sistemu, koji je pušten u pogon 3. januara, a završiće se 4. novembra. Tada će se, paralelno sa predsedničkim, održati i izbori za sva mesta u Predstavničkom domu, donjem domu parlamenta, i za jednu trećinu mesta u gornjem domu - Senatu. Džordž Buš će sledećem predsedniku dužnost predati 20. januara 2009.
Većina američkih država organizuje preliminarne izbore, na kojima se odlučuje o glavnim kandidatima iz dve glavne stranke, ali neke koriste nešto drukčiju proceduru javnih diskusija o tim kandidatima, koje se zovu kokusi. U obe varijante država šalje izvestan broj delegata na partijsku konvenciju.
Osobenost američkih izbora je što birači tehnički ne biraju predsednika neposredno, već samo svoje predstavnike, tzv. elektore, koji glasaju za određenog kandidata. Postoje zatim tradicionalno „plave" i „crvene" države tj. one koje po pravilu glasaju za demokrate ili za republikance. Međutim, o izborima odlučuju obično neopredeljene, tzv. sving države, gde je podrška rivalskim partijama podeljena.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
