Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 05.Jan.2011, 07:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Norvežanin napisao roman o sarajevskom atentatu 1914.
BEOGRAD - U Beogradu je objavljen roman pod naslovom "Nemoj da mi umreš Sofija",
koji neće ostati neprimećen, pre svega zbog teme - sarajevskog atentata 1914. - ali i zato što ga je napisao norveški književnik Karsten Alnes.
Zanimljiv podatak je da je prevod i štampanje knjige finansijski podržala NORLA, norveška agencija koja podržava promociju norveške književnosti u inostranstvu, što je najbolji znak da se
radi o literarno vrednom delu.
Alnes >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << (82) je magistar nordistike, istoričar i književnik koji je debitovao zbirkom pripovedaka pre 35 godina, a skrenuo je na sebe pažnju književne javnosti jednu godinu kasnije istorijskim romanom "Kampanja".
Poznat je po brojnim istorijskim romanima i romansiranim biografijama od kojih je najpoznatija ona o Sabini Špilrajn psihoanalitičarki, sledbenici Frojda i Junga. Ovo delo je prevedeno na mnoge svetske jezike i bilo je internacionalni bestseler.
Alnes je objavio Istoriju Norveške u više tomova, a 2006 je završio "Istoriju Evrope" u četiri toma, zaključno sa 1945. godinom. Norveška televizija je snimila dokumentarnu seriju po njegovim
knjigama o istoriji Norveške. Dobio je više književnih nagrada, a angažovao se i u udruženju norveških pisaca na čijem je čelu bio u dva navrata.
U romanu o ubistvu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije, na Vidovdan u Sarajevu 1914. koje je poslužilo kao povod da Austrougarska objavi rat Srbiji
i tako počne Prvi svetski rat, norveški pisac prati događaje koji su prethodili atentatu, živote budućih žrtava i sudbinu trojice počinilaca atentata koji su za jedan deo sveta bili teroristi, a za druge heroji.
Prema pisanju norveškog izdavača, ovo je roman "fanatičnom nacionalizmu, o izgubljenom miru, o radosti živoita, ali i o varljivoj sreći o arhitektama rata i sledbenicima nasilja".
Kritičar najuglednijeg norveškog dnevnog lista Dagbladert opisao je knjigu kao "vernu sliku kulture, religiozne i političke klime u Evropi, života običnih ljudi u Sarajevu u vreme atentata koji je bio sudbonosan za celu Evropu".
Našim čitaocima biće zanimljivo da uporede norveško viđenje jednog događaja koji je i nakon, zamalo, jednog veka, još veoma prisutan u srpskoj istoriografiji.
