Izvor: Politika, 17.Dec.2010, 23:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tači u spavaćoj sobi
Znali su sve, a zažmurili su na oba oka
„Gospodin Hašim Tači je jedini čovek koji u moju spavaću sobu može da uđe bez najave”, oduševljeno je, 1999. godine, odmah posle konferencije u Rambujeu, izjavila državni sekretar SAD gospođa Medlin Olbrajt. Iako lično sumnjam da je gospodin Tači ikada i gajio takve ambicije, on je nesumnjivo političko čedo gospođe Olbrajt.Zapravo, američko političko čedo.Čedo, u odsustvu inače osuđeno od srpskog pravosuđa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na deset godina zatvora zbog ubistva srpskih i albanskih seljaka i jednog policajca.
Sada, kada su svi kao iznenađeni i zaprepašćeni što je gospodin Tači možda i novi dr Mengele, treba se prisetiti kako su SAD i Zapad godinama trgovali sa Sadamom Huseinom, iako su dobro znali za njegovezločine protiv Kurda. Hipokrizija je prekinuta tek uoči napada na Irak 2003. godine kada je britanski „Forin ofis” objavio dosije pod naslovom: „Sadam Husein, zločini i kršenje ljudskih prava”. Pre štampanja tog dosijea London je Iraku godinama prodavao oružje. I onda odjednom, Sadam je čudovište.
Da li su SAD i Velika Britanijau vreme Drugog svetskog rata znale za holokaust? Naravno da su nadležne službe za to znale.Da li je bilo moguće ubiti šest miliona Jevrejaa da se o tome ne pojavi u vreme Drugog svetskog rata u medijima pomenutih zemalja niti jedan jedini članak? Ako su američki i britanski avioni mogli da snime sve detalje tajne nemačke raketne baze na ostrvu Peneminde, otkud to da nisu snimili kompleks logora smrti Aušvic? Ili su snimili, ali je sve stavljeno pod embargo? Zašto?
„Mafija je postojala na Kosovu i u vreme srpskih vlasti, ali posle ulaska NATO-a u južnu srpsku pokrajinu nastao je pravi vakuum u kojem je Kosovo idealno mesto za pravljenje velikih para u kratkom vremenu. Idealno mesto za ustoličavanje organizovanog kriminala”, piše „Frankfurter rundšau” od 29. avgusta 1999. Dakle, mnogo pre izveštaja Dika Martija. Znači, znalo se.
O putevima droge preko Kosova, o OVK i trgovini drogom izvestio je i „Stratfor” iz Ostina još 17. marta 2000. godine. „Stratfor” precizira da je vlada SAD veoma dobro upoznata sa trgovinom drogom koja se odvija preko Kosova, kao i s ulogom OVK u tome. „Stratfor” ističe da je američka agencija za borbu protiv droge, DEA, izvestila još 1998. da su albanske organizacije na Kosovu glavni krijumčari heroina duž balkanske rute, odmah iza turskih bandi. Znači, i to se znalo.
„Baltimor san” od 6. marta 1998. u analizi odnosa između OVK i CIA navodi „da ukoliko želi da zaustavi albanski narkopromet i terorizam Zapad mora da u korenu poseče finansijski centar OVK u Švajcarskoj”. Umesto toga, međutim, stotine miliona, a možda i milijarde narkodolara i dalje leže u švajcarskim bankama. U oktobru 1998. došlo je do susreta rukovodstva OVK i predstavnika CIA. Gde drugde nego u Ženevi, objavio je britanski „Skotsmen” od 30. novembra 1998.
„Sandi tajms” od 12. marta 2000. donosi ispovest izvesnog Šabana Šalija, tada „zaposlenog” na destabilizaciji albanskih seoskih područja u južnoj Srbiji, kako se on „prvi put povezao sa britanskim, američkim i švajcarskim agentima još 1996. godine u severnoj Albaniji”. U redu, američki i britanski agenti, ali šta su tražili tajni agenti neutralne Švajcarske u trening bazama OVK u planinama severne Albanije?
Svi koji je trebalo da znaju, znali su sve. I zažmurili su na oba oka. Pokušaj Zapada da zavlada Kosovom tragična je greška na svim nivoima, politički inženjering stvaranja nezavisnog Kosova i sada optuženi gospodin Hašim Tači pre svega su fijasko Medlin Olbrajt i lažne misije demokratskog evangelizma u američkoj režiji.
Zašto ja, i posle svega, sumnjam da će se gospodinu Hašimu Tačiju sada dogoditi bilo šta loše? Zato što on kontroliše situaciju na Kosovu, a za Vašington je najgora solucija da sada Albanci na Kosovu pripucaju po američkim vojnicima. Ode onda cela američka priča o Kosovu do đavola. Za američku vojsku na Kosovu prioritet svih prioriteta jeste vlastita zaštita. Nula gubitaka.
Uoči anglo-američkog iskrcavanja na Siciliji 1943. Vašington je pozvao na „konsultacije” sve vođe sicilijanske mafije u SAD, od naslednika Laki Lučana do sledbenika Al Kaponea. „Koza nostra” u pregovorima sa Stejt departmentom, kako obezbediti da se stanovnici Sicilije prijateljski odnose prema američkim i britanskim vojnicima. Naravno, predsednik Ruzvelt nije učestvovao u razgovorima sa šefovima mafije.
A duboka brazda američke političke moralnosti oličena u „14 tačaka” Vudroa Vilsona iz 1918. godine? Hans Morgentau, američki politikološki klasik, tvrdi da američka spoljna politika neumitno ide nizbrdo još od kraja 18. veka. Za njega ne postoji spoljnopolitički problem kao izbor između moralnih principa i nacionalnog interesa, lišenog moralnosti već između jedne skupine moralnih načela odvojenih od stvarnosti i druge skupine moralnih načela, izvedenih iz političke realnosti.
Između te dve skupine moralnih načela nalazi se i slučaj Tači.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 18/12/2010
