Izvor: Blic, 14.Maj.2011, 01:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregovarač

Mnogo je rizikovao Borislav - Borko Stefanović, šef srpskog pregovaračkog tima, kad se prekjuče uputio u Prištinu da osnaži srpsko-albanske pregovore, a rizik se najmanje ticao napada ostrašćenih ekstremista, koji su ga dočekali kamenicama, kutijama stiropora i patronima crvene boje. Tu se, kako je sam Stefanović potvrdio, mogao uzdati u jaku limariju službenog automobila, ali prava opasnost je dolazila od mogućih zloupotreba njegove posete - kako na Kosovu, tako i u Beogradu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

Jer kosovski premijer Hašim Tači nije propustio priliku da Stefanovićevu posetu odmah označi "službenom” i "početkom priznavanja Kosova u budućnosti od strane Beograda”, a ne sumnjamo da će politički oponenti u zemlji njegovu ekskurziju okarakterisati "izdajničkom” i kao davanje legitimiteta lažnoj državi Kosovo. Otkako se našao na čelu srpskog pregovaračkog tima Stefanović je u neprijatnoj poziciji da se stalno nešto brani i pravda, pa je i sada morao da podvlači kako poseta nije imala državni karakter ni u kom smislu. Možda je to stalno provlačenje između dve vatre i dobro za njegov diplomatski trening, ali svakako mu ne olakšava osnovni posao.

U ulozi plesača na žici koji mora da čuva interes države, ali istovremeno i da pazi kako ne bi doveo u pitanje dijalog pokazao se kao mudar pregovarač.

Posle tri runde pregovora zaključiće: "Albanska strana pokušava da izbriše Srbiju sa Kosova, dok im mi nudimo konkretna rešenja za regulisanje aktuelnog stanja jer je brisanje Srbije sa Kosova nemoguće.”

Pokušava oprezno da načne i osetljivu temu statusa, o čemu prištinski tim ne želi ni da čuje, ali ga je suprotna strana, ipak, okarakterisala kao "konstruktivnog pregovarača”.

Politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Srbije spada u plejadu mladih lavova srpske politike koji se na lestvici karijere penje strpljivo i uporno i važi za čoveka od poverenja predsednika Borisa Tadića. Međutim, političke abronoše kažu da nije u prevelikoj ljubavi sa neposrednim šefom Vukom Jeremićem, što se tumači spekulacijama da je u jednom trenutku figurirao i kao čovek koji bi mogao da zameni aktuelnog ministra spoljnih poslova. Sam Stefanović se diplomatski mudro ne izjašnjava i još nikome nije pošlo za rukom da ga isprovocira kako bi rekao nešto i na tu temu.

Možda i postoji sukob ambicija, ali je Stefanović u političkim nastupima, govoru, pa čak i po mimici preslikani Jeremić.

Govori staloženo, možda previše birokratizovanim jezikom i vrlo retko upotrebljava metafore, a kada se ipak odvaži na malo neformalniji rečnik, reći će da je "sever Kosova i Metohije ključaonica kroz koju će se ili otključati ili zaključati ovo pitanje".

Na mesto glavnog pregovarača u razgovorima sa delegacijom kosovskih Albanaca nije došao slučajno, već je tamo stigao zahvaljujući zavidnom pregovaračkom iskustvu i kao "ekspert za tajne poslove”. Bio je šef pregovaračkog tima prilikom prodaje NIS-a i sklapanja gasnog aranžmana sa Rusima, pregovarao je i sa Izraelcima kada je trebalo vaditi kestenje iz vatre u aferi "Satelit”, vodio je pregovore i o dolasku misije Euleks na Kosovo, a bez njega nije prošao ni slučaj košarkaša Miladina Kovačevića, koji je u Americi pretukao studenta.

Borko Stefanović je završio Pravni fakultet u Novom Sadu, radio je u advokatskoj kancelariji, u diplomatske vode uplovio je početkom 2001, a dve godine kasnije našao se u ambasadi tadašnje SR Jugoslavije u Vašingtonu na mestu trećeg sekretara ambasade, gde je pratio aktivnosti Američkog kongresa. Kažu da je taj posao predano obavljao, uspostavljao je značajne kontakte (prijateljevao je i sa Ramom Emanuelom, šefom kabineta Baraka Obame) i jedan je od najzaslužnijih za uspostavljanje srpskog kokusa u Kongresu SAD, gde je uspeo da zaustavi nekoliko proalbanskih rezolucija.

Službu je završio 2007. kao zamenik ambasadora, kada se vraća u zemlju i postaje šef kabineta ministra inostranih poslova Vuka Jeremića i politički direktor ovog ministarstva.

Malo je poznato da je pre nego što su mu odelo i kravata postali svakodnevna radna uniforma, znao da obuče kožnu jaknu i cipele "martinke”. Borko je, naime, jedno vreme bio bas gitarista novosadskog pank benda "Generacija bez budućnosti”, a o tom periodu života reći će: "Bio sam dosta mlad. To je deo jednog odrastanja u negativnom okruženju u Srbiji devedesetih godina. Naša generacija nije imala adekvatan odgovor, osim da se kroz muziku obratimo!”

Borko Stefanović je rođen 1974. godine u Novom Sadu, oženjen je i ima sina.

Nastavak na Blic...