Izvor: B92, 13.Maj.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Virus novog gripa "veoma nestabilan"
Virus novog gripa H1N1 je "vrlo nestabilan", što znači da se može mešati sa drugim virusima i razmenjivati s njima genetski materijal, ocenio je mikrobiolog Gvan Ji sa Univerziteta u Hongkongu, izrazivši bojazan da bi njegova kombinacija sa virusom ptičjeg gripa H5N1 mogla da bude veoma opasna.
Novi virus, koji je dosad zarazio 5.251 osobu u 30 zemalja, od kojih je 61 umrla, pokazao je "veliku efikasnost u širenju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << među ljudima", rekao je Gvan u intervjuu za Rojters.
On je ocenio da se prisustvo virusa H1N1, koji postoji svega nekoliko meseci, dramatično povećava među ljudima, što uvećava izglede da on dođe u dodir s virusom ptičijeg gripa H5N1.
Budući da su oba virusa nestabilna, šanse da među njima dođe do razmene genetskog materijala su znatno veće nego kad bi neki od njih došao u dodir sa znatno stabilnijim virusom običnog, sezonskog gripa.
Dok virus H1N1 zasad deluje blago i mnogi zaraženi od njega se izleče i bez ikakvog tretmana, stopa smrtnosti među zaraženima virusom ptičijeg gripa je 60 do 70 odsto. Stručnjaci se plaše hibrida ta dva virusa, koji bi imao ubilačku moć virusa H5N1 i efikasnost prenošenja virusa H1N1.
Gvan se žali na ogroman nedostatak informacija koje bi pomogle da se utvrdi poreklo virusa H1N1. Do te praznine je došlo zbog izostanka redovnog nadzora nad životinjskim bolestima, tvrdi on.
Svaki od osam segmenata novog virusa je u poslednjih 10 godina utvrđen kod svinja, ali stručnjaci ne mogu da odgonetnu kada se sam taj virus prvi put pojavio i u kojoj životinjskoj vrsti se odvijala njegova inkubacija.
Gvan ističe da je moguće da se virus H1N1 u današnjem obliku prvo pojavio kod svinja jer su svi njegovi segmnenti utvrđeni kod ovih životinja, ali napominje da se to ne može tvrditi sa stopostotnom sigurnošću. Moguće je da se virus prvi put javio i kod čoveka.
Kineski stručnjak podržava stroge mere, kao što je karantin, koje neke vlade sprovode da bi sprečile širenje novog virusa. "One su korisne jer se borimo s vremenom dok se ne razviju vakcine i antivirusni lekovi koji će na duži rok minimizirati dejstvo ovog virusa na ljude", objasnio je on.
Gven ističe da je već jasno da je virus H1N1 zarazniji od virusa sezonskog gripa jer ubija mlađe ljude i ima za posledicu veću stopu mortaliteta od njega, pa se zbog toga prema ovom virusu ne treba ni odnositi kao prema virusu sezonskog gripa.
Sezonski grip izaziva smrt 250.000 do 500.000 ljudi godišnje, što je manje od 0,1 odsto obolelih. Jedna studija, objavljena u ponedeljak u časopisu "Science", ustanovila je na bazi potvrđenih i sumnjivih slučajeva, da je smrtnost ljudi zaraženih virusom gripa H1N1 veća, odnosno da iznosi 0,4 odsto.
Pogledaj vesti o: H1N1
