Izvor: RTS, 15.Jun.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (15. 06. 2009.)
Imaćemo i svoju vakcinu, Srpske maline bez konkurencije, Brena pokorila Zagreb!, Čume ponovo asfaltira, piše beogradska dnevna štampa
Imaćemo i svoju vakcinu
Institut za imunologiju i virusologiju "Torlak" ima setrifikat Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za skladištenje i distribuciju svih vakcina, uključujući i cepivo protiv aktuelnog virusa H1N1 - potvrdio je za "Novosti" prof. dr Branislav >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Tiodorović, član Radne grupe Ministarstva zdravlja za pandemiju.
Srbija je jedna od retkih zemalja koja ima pogon za proizvodnju vakcina i koja je od SZO dobila zvaničan dokument za lagerovanje i distrubuciju neophodnog cepiva, za koje se očekuje da će od januara 2010. godine početi i da se proizvodi.
- Rekonstrukcija "Torlakovog" pogona za proizvodnju vakcina godinama je, zbog nedostatka finansija, odlagana. Ali, sada se započinje obnova - ističe prof. Tiodorović. - Nadamo se da ćemo od Svetske zdravstvene organizacije dobiti soj za proizvodnju, jer ne može jedan ili nekolicina proizviđača da snabde ceo svet. SZO će verovatno ustupiti svoje vakcine onim zemljama koje su dobile sertifikat za proizvodnju, što je za našu zemlju od izuzetnog značaja.
Ministarstvo zdravlja Srbije je od Svetske zdravstvene organizacije poručilo tri miliona doza cepiva protiv novog gripa H1N1, za koji treba tri puta više doza nego što je preporuka za sezonski grip. Koliko će uvezene vakcine koštati, zavisi od najbolje ponude, jer je u ovom trenutku "u igri" 10 velikih evropskih i svetskih snabdevača.
- Očekujemo da vakcine stignu pre početka kasne jeseni i zime, tačnije pre nastanka masovnog obolevanja - precizira doktor Tiodorović. - Sa vakcinacijom ćemo početi najpre od zdravstvenih radnika i radno sposobnih, a potom hroničnih bolesnika i ostalih sugrađana. Da bi organizam stvorio antitela, neophodno je da prođu od tri nedelje do mesec dana, ali primljeno cepivo nije garancija stoprocentne zaštite, koja, opet, zavisi od mnogo faktora.
Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije, u 74 zemlje sveta virusom novog gripa H1N1 zaraženo je 29.669 ljudi. Od posledica zaraze umrlo je 145 osoba, a najveći broj zaraženih i umrlih ima u Sjedinjenim Američkim Državama.
- Kada je reč o Evropi, Španija i Velika Britanija beleže najveći broj obolelih - dodaje profesor Tiodorović. - Zato konstantno apelujemo na naše sugrađane koji putuju u mediteranske zemlje, posebno u Grčku, Italiju i Egipat, gde ima obolelih, da se ponašaju prema uputstvima tamošnjih zdravstvenih vlasti. Nema razloga za paniku, ali svakako ima razloga za oprez.
SZO je pre četiri dana proglasio pandemiju novog gripa, a samo dan kasnije, švajcarski "Novartis AG", "pohvalio" se da ima vakcinu protiv virusa H1N1. Naši stručnjaci kažu da je normalno da se najveći svetski proizvođači lekova utrkuju oko toga ko će prvi proizvesti vakcinu, jer se radi o veoma velikim zaradama.
Srpske maline bez konkurencije
Procene ovosezonskog roda maline u zemljama Evrope i obe Amerike nagoveštavaju da će se Srbija vratiti na prvo mesto u svetu, gde je po proizvedenim količinama i bila do 2006. godine. Prvi berači tek su, prošle sedmice, ušli u malinjake i cena još nije dobila konačni lik, pa se kilogram na pijaci u Čačku prodaje za 200, dok hladnjače u otkupu nude 140 dinara. Ali, kvalitet je ostao nedostižan za sve srpske konkurente.
- Po tome smo decenijama bez premca u svetu. Pojam srpske maline, odnosno maline ariljskog kvaliteta, mnogo pre nas definisali su kupci iz razvijenih zemalja zapada jer su bolje znali šta nam uzimaju nego mi šta im dajemo - kaže za Po„litiku" inženjer Aleksandar Leposavić (35) iz čačanskog Instituta za voćarstvo, jedan od vodećih poznavalaca u nas za ovu vrstu voća.
On je objavio podatke o godišnjim kontingentima u Srbiji i svetu. Godine 2006. proizvodnja u Srbiji bila je 80.000, u SAD 65.000, Čileu 63.000, Poljskoj 52.000 tona. Godinu kasnije redosled je bio - SAD (73.000), Srbija (65.000), Čile (59.000), Poljska (55.000), a lane - SAD (75.000), Čile (61.000), Srbija (55.000), Poljska (50.000). Sve druge države, računajući i Kinu, ne prelaze godišnju proizvodnju od 14.000 tona pojedinačno.
Izuzetak je Rusija, gde se godišnje proizvede oko 110.000 tona ali na naturalni način, pošto se više od 90 odsto potroši u domaćinstvima proizvođača, dok Srbi čak 98 odsto svog roda prodaju u inostranstvu. Najveći uvoznici u prošloj godini bili su Nemačka (60.000 tona) i SAD (30.000), a Nemci su ubedljivo vodeći potrošači ovog voća u svetu, sa 793 grama po stanovniku godišnje.
Visoka cena maline u prošlogodišnjem otkupu navela je brojne voćare u Srbiji da zasade nove plantaže.
Ali, bez obzira na dugogodišnju vodeću poziciju na svetskom tržištu smrznutih plodova, situacija u srpskim malinogorjima nije nimalo ružičasta - napominje Leposavić.
Naređao je četiri razloga za to. Nekontrolisani uvoz i proizvodnja zaraženog sadnog materijala doveli su do propadanja dela plantaža. Jednako pogubna jeste prepuštenost proizvođača prodavcima hemije i mineralnih đubriva pa po „nižoj ceni" dobijaju preparate i hraniva koji su ispod svakog standarda.
Mnogi uzorni malinari, slušajući takve mutivode, upropastili su zasade. Treći razlog je mali broj stručnjaka na terenu, a četvrti loša protivgradna zaštita.
Čačanski Institut objavio je ovih dana drugo izdanje knjige „Savremena proizvodnja maline", iz pera profesora dr Svetislava Petrović i Aleksandra Leposavića. Autori su izračunali da je za podizanje jednog hektara maline, sorte vilamet, u zapadnoj Srbiji danas potreban 13.791 evro. Obuhvaćene su, precizno u cent, 33 rashodne stavke podeljene u tri grupe: troškovi materijala (9.459 evra), usluge (1.710) i radna snaga (2.622).
Napravili su, takođe, kalkulaciju za ovogodišnji rod, predvidevši pet vrsta troškova. To su izdaci za materijal, đubriva i pesticide (1.356 evra), prevoz đubriva, kultiviranje, prskanje (1.130), radnu snagu (6.580), amortizaciju (1.377) i nepredviđene troškove (500). Ukupni rashodi, tako, dostižu 10.943 evra, dok vrednost proizvodnje, uz prinos od deset tona po hektaru i cenu od 1,40 evra, iznosi 14.000 evra. Ova računica predskazuje dobit od 3.057. evra po hektaru ili 21,8 odsto vrednosti proizvodnje.
Brena pokorila Zagreb!
Balkanska muzička diva Lepa Brena, uprkos protestima i tri dojave o bombi, „pokorila" je, posle Sarajeva i Mostara, i zagrebačku „Arenu", i tako dokazala da za nju granice između bivših bratskih republika ne postoje.
Lepu Brenu (48) pred „Arenom" je u subotu uveče dočekalo dvestotinak demonstranata, ali u „Areni" oko 15.000 obožavalaca, od kojih su neki na njen koncert u Zagrebu čekali 19 godina. Odlično raspoložena, dolazeći na pozornicu slala im je poljupce.
- Zagrebe, dobro veče! Hvala što ste ostali uz mene sve ove godine. Do sada nam je himna bila „Hajde da se volimo", a nova neka bude „Uđi slobodno". Uđite slobodno u moj svet ljubavi i muzike - pozdravila je Brena publiku, i započela nastup uz podršku „Miligram benda" i gudačkog kvarteta.
Nekad najseksepilnija žena bivše Jugoslavije na pozornicu je stigla zakopčana do grla i u crnim pantalonama.
- Uplašila sam se da ste zaboravili pesme, ali zasad je čista desetka - razdragano je kazala pevačica, a onda se, sad već po navici, rasplakala na sceni. Posle sat vremena svirke presvukla se, ali na razočaranje mnogih, ponovo u pantalone i košulju. Kruna koncerta svakako je bio trenutak kada su na taktove najnovijeg hita „Uđi slobodno" na scenu izašli Brenin suprug Boba i sinovi Filip, Viktor i Stefan, okupivši se oko nje i pruživši joj podršku, simbolično se držeći za ruke.
Među fanovimaje bilo i onih koji su zapucali iz evropskih gradova, a Vedran, fan iz Slavonskog Broda koji radi u Splitu, nije uspeo da dobije slobodan dan u svojoj firmi kako bi došao na koncert, pa je - dao otkaz!
Uprkos protestima udruženja hrvatskih ratnih veterana, za policiju nije bilo puno posla. Dvestotinak demonstranata razišlo se ubrzo posle početka koncerta. Njihov protest prošao je bez incidenata i sveo se na uzvikivanje uvreda onima koji su dolazili na koncert. „Izdajice", „Četnici", „Gde su vam opanci", „Izdali ste Vukovar".
Pre koncerta obavljen je kompletan pregled dvorane, a policija se nije previše uzbunila zbog tri dojave o bombi.
- Znamo kakvo je stanje u dvorani jer smo sve proverili, pa nema razloga da se uzbuđujemo oko ovih lažnih dojava - rekao je uoči koncerta jedan od policijskih čelnika. Ipak, iz policijskog štaba u „Areni" policija je putem monitora pratila sve što se tokom koncerta događalo.
- Imali ste danas u Zagrebu protest protiv gej parade, a sada i protiv mog koncerta. Ljudi kod vas baš vole da se bune - izjavila je Brena hrvatskim medijima.
Čume ponovo asfaltira
Ljubiša Buha Čume, prvi svedok saradnik u istoriji srpskog pravosuđa, a koji je svedočio u procesu za ubistvo premijera Đinđića i protiv organizovanog kriminala i zemunskog klana, otvara firmu na svoje ime „Difens roud". Buha je potvrdio za „Blic" da ponovo ulazi u poslove asfaltiranja, ali negira da će učestovati u radovima na izgradnji koridora 10.
- Neću raditi na izgradnji novih puteva, pa tako ni koridora 10, to nije tačno. Radiću na reciklaži starih puteva. Čekam novu mašinu i tek onda ću ugovarati poslove - kaže Buha.
Kako „Blic" saznaje, Buha nabavlja novu najsavremeniju mašinu za reciklažu puteva hladnom metodom. Reč je o mašini nemačke proizvodnje, tipa „virgen 4200". Mašina je, prema tvrdnji Buhe, kupljena na otplatu i stiže u Srbiju krajem meseca, teška je 80 tona i omogućava četiri puta jeftiniji rad.
Buha je već imao unosne poslove koje je obavljao preko svoje firme „Difens" i „Difens roud", registrovane na ime njegove supruge Ljiljane Buhe 6. oktobra 2000. godine, sve dok sedište firme nije minirano 21. decembra 2002. godine.
