Izvor: Blic, Tanjug, 29.Nov.2009, 21:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Niko nije umro od vakcine protiv gripa

Rizik da čovek dobije grip A H1N1 je deset odsto, ali on se povećava ukoliko imate malo dete. Na čak 43 odsto. Da li je taj rizik veliki ili mali, ne znam. Zarazniji je dva do tri puta od sezonskog gripa. Građani imaju priliku da ga izbegnu. Ovde je izbor vakcina ili bolest - kaže u intervjuu za „Blic" ministar zdravlja dr Tomica Milosavljević.

Verovatnoća da se grip preleži na nogama je 10 do 15 odsto, što nije malo. Da se javi laka forma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bolesti je 90 odsto. Sad se postavlja pitanje ima li smisla vakcinisati se zbog malog rizika od teške forme bolesti, kaže ministar.

- Bio sam najveći skeptik kad je počela priča o vakcini u Radnoj grupi protiv pandemije gripa. Morao sam da imam definitivan dokaz vezan za Giljem-Barov sindrom, ali i da znam da nema teških neželjenih efekata od vakcine. Dobili 65 miliona dokaza iz sveta. I sad, posle svega, ne mogu drugačije nego da savetujem ljudima da se vakcinišu jer je država kupila vakcine da ih zaštiti - ističe dr Milosavljević.

Vakcinacija je bitna, ali iz kog razloga je grip tako opasan. Epidemiolozi kažu da je stopa smrtnosti ista kao i kod sezonskog. Ali to očigledno nije tako?

- Procenti su slični, ali su rizične grupe drugačije. Ovaj grip pogađa decu i trudnice što se inače ne događa kod sezonskog gripa. Pojavila se činjenica da je trećina teško obolele dece bila potpuno zdrava. To znači da postoji veći rizik u odnosu na sezonski grip. I sada postoji rizik za one koji su potpuno zdravi. Trudnice imaju deset puta veći rizik nego ljudi iz opšte populacije. Radi se o potpuno novom virusu.

Imamo li podatke zbog čega se javljaju tako teške forme upale pluća kod zdravih ljudi?

- Nemamo. Kada bi znali ko ima rizik da dobije tešku formu, onda bi samo njega vakcinisali. Cela porodica žene koja je prva umrla u Srbiji je preležala grip. Međutim, samo se kod nje za dva dana dramatično pogoršalo stanje. Pretpostavlja se da se to dešava zato što virus u kontaktu sa organizmom koji je mlad, snažan, dovede do prekomernog imunog odgovora. To je hipoteza i o tome još nema dokaza. Dešava se da virus siđe do alveola, gde se vrši razmena gasova, i tu počne da pravi promene. U roku od jednog ili dva dana dolazi do popuštanja plućne funkcije i većeg rizika od smrti. Ali, to je nemoguće predvideti.

Šta onda možemo da uradimo?

- Antivirusni lek ima smisla kod svakoga pacijenta kod koga krene bolest ka težoj formi. Teško je reći šta to znači. To moraju doktori da kažu. Da li je to visoka temperatura koja traje do tri dana, ili temperatura uz otežano disanje. Doktori na to moraju da obrate pažnju, pogotovu kod ljudi sa rizikom da dobiju težu formu. Prema dosadašnjem iskustvu, svi pacijenti koji su bili na respiratoru, četiri petine je imalo neku bolest, a jedna petina je bila zdrava pre toga. To znači da ako vakcinišemo što više ljudi, povećava se broj onih koji su otporni na virus. I onda se neće drugi ljudi zaraziti. Vakcinacijom velikog broja ljudi povećava se verovatnoća da se virus zaustavi. Onda će se istovremeno smanjiti broj smrti i teških slučajeva.



Imamo problem oko odluke o vakcinaciji. Postoji nepoverenje među ljudima i zato neće da se vakcinišu?

- Koji su argumenti protiv vakcinacije. Jedan od njih je verovatno: bolje da dobijem lakšu formu bolesti, nego neželjenu reakciju od vakcine. Paraliza, na primer. Niko nije umro od vakcine i nisu zabeleženi teški negativni efekti. Da su zabeleženi, bio bih prvi koji bi rekao da se ne sprovodi vakcinacija. Nisam doneo odluku o vakcinaciji tek tako, nego sam sagledao sve činjenice i razgovarao sa članovima Radne grupe. Odluka je donesena na osnovu dokaza. Pitali smo se da li treba da vakcinišemo trudnice i malu decu. Ona do sada nikada nisu vakcinisana u tom uzrastu.



Zašto se sada vakcinišu?

- Zato što je ovo nova bolest!

Kako se onda zna da kasnije neće imati posledice od vakcine?

- Vakcinacija protiv sezonskog gripa se ne savetuje deci do pet godina, jer u tom periodu se tek izgrađuje imuni sistem. Još nemaju definisan imuni sistem i onda nemaju sposobnost da na vakcinu reaguju. Možda će se to desiti i sa ovom vakcinom. Zbog toga će dobiti dve doze, dva puta po pola u razmaku od tri nedelje. Nemojte misliti da je to laka odluka. Ovde je osnovna stvar nepoverenje.

Pošto će ovo biti najmasovnija vakcinacija u istoriji naše zemlje, verovatno će se javiti i neželjene reakcije. Ko će biti odgovoran za to?

- Neželjena dejstva će se javiti sigurno. To su blage reakcije. Ali odgovornost je na onome u lancu odgovornosti za bilo koji lek. Na primer, popijete neki lek i imate metalni ukus u ustima i ne možete da jedete nedelju dana. Ko je odgovoran za to? Lek, ali ste ga popili po savetu lekara. Neželjeni efekti vakcine su isti kao i kod leka. Nikada ni za jedini lek ili vakcinu, ako izazove neželjene efekte, za delovanje nije bio odgovoran onaj koji ga je proizveo. Jer određeni broj neželjenih efekata se javlja kod svakog leka.



Vakcina će biti testirana i u Agenciji za lekove. Zašto ste promenili odluku kada ste prethodnih dana bili izričito protiv toga?

- Plaćamo danak Zakona o lekovima i epidemiologa u Radnoj grupi. Ukoliko 27 zemalja u EU kaže da, ako se u jednoj zemlji obavi testiranje, onda to važi za sve zemlje i ne mora da se ponavlja. One sve to poštuju, a mi stojimo sa strane i kažemo da nećemo, nego ćemo svaku seriju da testiramo u nacionalnoj laboratoriji. To će morati da se menja, ako hoćemo da budemo članice Evropske unije. Uvažio sam mišljenje stručnjaka. Moj predlog je bio da uštedimo desetak dana i da počnemo vakcinaciju ranije tako što ćemo uvažiti sertifikate stranih laboratorija.

Preko Zagreba i „Jugohemije"

Objasnite od koga zapravo kupujemo vakcinu?

- Pozvani su proizvođači da ponude vakcinu - „Novartis" „Sanofi Paster", „Glakso Smit Klajn" i „Bakster". Njima je upućeno pismo da dođu i „Novartis" je poslao svog zastupnika koji je „Jugohemija". Kakva je njihova pravna relacija nas ne zanima. Ono što nas zanima je da smo vakcinu platili 8,4 evra po dozi i da je cena niža nego u Hrvatskoj. To što se pojavila „Jugohemija" treba pitati „Novartis", a ne nas. I to što je Zavod za imunologiju u Zagrebu predstavnik „Novartisa" za Balkan to je njihovo pravo kao fabrike.

Stigle vakcine

Prvi kontigent od 140.000 vakcina farmaceutske kuće „Novartis" protiv novog gripa A H1N1 stigao je juče u Srbiju, rečeno je u „Jugohemiji", koja je uvezla vakcine. Vakcine su dopremljene specijalnim kamionima-hladnjačama i tokom transporta su kontinuirano bile u režimu „hladnog lanca". Prvi uzorci vakcina predati su Agenciji za lekove, a kontigent je već transportovan do Instituta „Torlak", gde će biti skladišten.

Član radne grupe Ministarstva zdravlja za praćenje virusa novog gripa dr Branilsav Tiodorović izjavio je danas da se očekuje da će još 500.000 doza vakcine stići u Srbiju izmedju 8. i 10. decembra.

Preminuo major iz niške kasarne

Od virusa gripa A H1N1 pre dva dana preminuo je i pored preduzetih mera lečenja i stalnog držanja na respiratoru major G. M. iz Vojne pošte 4983 Niš, koji je primljen u Kliniku za infektivne bolesti VMA 14. novembra. Vojnik je 19. žrtva novog gripa. Pri prijemu konstatovana je respiratorna insuficijencija sa teškom obostranom upalom pluća. Njegovo stanje je odmah zahtevalo intenzivno lečenje i reanimaciju, zbog čega je priključen na respirator. Od samog početka lečenja uključen je konzilijum lekara VMA koji su svakodnevno preduzimali sve mere intenzivnog lečenja. Prijem decembarske klase regruta odložen je za period od 25. do 27. januara 2010. godine.

Trudnice najugroženije

Trudnice imaju značajno veći rizik da obole od težeg oblika novog gripa nego opšta populacija zbog izmenjenog imunog sistema pa se osobama u drugoj polovini trudnoće savetuje da se obavezno vakcinišu, izjavio je juče dr Aleksandar Ljubić, direktor Instituta za ginekologiju i akušerstvo.

Ljubić je Tanjugu naveo da su mlađe generacije, kojima i pripadaju trudnice, pod većim rizikom da obole od ovog gripa jer dosadašnji podaci ukazuju na značajnu ugroženost trudnica, posebno onih koje se nalaze u drugom i trećem mesecu trudnoće. Trudnicama u prvoj polovini graviditeta kod kojih je trudnoća komplikovana usled nekih hroničnih oboljenja, ipak savetuje vakcinisanje jer su posledice po majku, u slučaju oboljevanja veće u odnosu na rizik od vakcinacije po plod. Dr Ljubić je dodao da i bebe pripadaju osetljivoj grupi jer tek počinju da grade svoje odbrambene mehanizme od infekcija.

Nastavak na Blic...