Izvor: Blic, 27.Jul.2010, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život je truba
Izložba fotografija Aleksandra Kelića „Život je truba, 1990-2009“; Savsko šetalište na Kalemegdanu; jul/avgust 2010.
Kelić je značaj jedne od najdugovečnijih manifestacija koja obeležava 50 godina postojanja, prepoznao pre dve decenije, a na fotografijama velikog formata prikazao je atmosferu, trubače, goste festivala trube.
Marljivo dokumentujući sve pojavne manifestacije sabora u Guči, Kelić je otkrio potisnute, skrivene i zakulisne forme, kao i bogatu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i nikad iscrpljenu paletu portreta i dešavanja.
U međuvremenu, Guča je od lokalne i tradicionalne smotre narodne kulture prerasla u jedan od srpskih, u svetu najpoznatijih brendova.
Ta izložba nije samo dokument o Saboru trubača u Guči, već predstavlja individualni umetnički fokusiran pogled na stanje čovekovog duha, njegove potrebe, želje, stavove i okolnosti koje okružuju i čine sami događaj.
Kelić (46) je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1988. godine. Član je ULUPUDS-a od 1997, a u statusu samostalnog umetnika od 2001. Izlagao je na više od 200 kolektivnih i priredio je 14 samostalnih izložbi.
Izložbu na Savskom šetalištu zainteresovani mogu da pogledaju do 1. septembra. Izložba „Život je truba" nastala je kao rezultat 20-godišnjeg kontinuiranog fotografisanja Dragačevskog sabora trubača u Guči, jedne od najdugovečnijih manifestacija, po kojoj nas danas prepoznaju u svetu, a koja 2010. godine beleži 50 godina postojanja.
Aleksandar Kelić je još pre dve decenije prepoznao višeznačni potencijal Guče, kako se ovaj festival trube u običnom govoru naziva. Upravo u ovom periodu, Guča je postajala paradigma i brend po kojem je Srbija prepoznatljiva u svetu. Ovo jedinstveno mesto na mapi muzičkih događaja Evrope, svake godine donosi presek niza kulturnih, estetskih, socijalnih, političkih, ekonomskih i drugih obeležja vremena. Marljivo dokumentujući sve pojavne manifestacije Sabora u Guči, Kelić je otkrivao potisnute, skrivene i zakulisne forme, kao i bogatu i nikad iscrpljenu paletu portreta i dešavanja. U skladu sa svojim umetničkim stavom, autor se opredelio da neprestano prelazi granice pojavnog, beležeći fotografijama život u svojoj suštini i apsurdu, racionalno pored iracionalnog, eros i tanatos.
