Izvor: Politika, 12.Avg.2011, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zid snova za trubača iz Zagužanja
Tajna Sabora možda je u tome što su domaći trubači u Guči pobedili samo jednom, pre tačno pola veka, i nikad više
Guča – Na mermerni zid Doma kulture u Guči, posvećen majstorima trube koji su tri puta pobedili na Saboru, klesar skoro svake godine doda po neko novo ime, i sada ih ima ukupno 48. A trubač iz Zagužanja kod Surdulice Aca Novković (61) decenijama prolazi pored, i čežnjivo gleda u mrku stenu.
– Sve bih dao da pobedim još jednom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Da upišu i mene – kaže Novković za naš list.
Trubački zanat počeo je da peče u petom osnovne, od oca Dobrivoja, i više se s trubom ne razdvaja. Radio je 24 godine kao livac u „Mačkatici”, nikad nije naučio nijednu notu, ali zna da pesma njegovog života „Što ti je, Stano, mori” počinje iz ce-mola, i muzici zahvaljuje za sve lepo u svom veku:
– Bez trube nam nema života, da nije nje, mi bismo gladni pocrkali.
Njegovo rodno selo, dva kilometra od Surdulice, ima stotinu kuća, i u svim žive pravoslavni Romi, i čak 10 trubačkih orkestara. Novkovići su praktično porodični sastav, jer uz Acu sviraju sva petorica njegovih sinova – Vladica, Mića, Toma, Ivica i Nenad, rođeni između 1968. i 1975. S njima su još i Acini sestrići Boban i Miško Antić, zatim rođak Predrag Janković i kapelnikov brat od strica („burazer od čiču”) Slađan Dimitrijević.
Novković je prvi put kao šef orkestra na Saboru svirao davne 1974. i sada je došao na svoje 24. finale. Po broju učešća u finalu danas postaje rekorder Sabora, zajedno sa Milovanom Babićem iz Krvavaca i Fejatom Sejdićem iz Bojnika, koji se više ne takmiče. Aca je do sada osvojio dve velike saborske nagrade – za najizvornije muziciranje 1980, nagradu publike 1996, a deceniju i po sanja treću, koja bi mu obezbedila mesto na zidu slavnih u Guči.
– Ne mogu više da se takmičim sa ovom decom. Znaš li kad sam ja počeo, pa svirao sam još sa Bakijom Bakićem – priča Aca dugogodišnjem drugaru Mihailu Majstoroviću (64) iz Čačka, koji mu uzvraća:
– Šta će ti to? Hoćeš opet da padneš u nesvest od radosti, kao one godine u Surdulici u četiri ujutro, kad su ti saopštili da si pobedio u polufinalu Sabora?
Stari trubač je, i sa zidom i bez njega, odlučio da mu ovo bude poslednje saborsko učešće u ulozi šefa orkestra. Od jeseni, sviraće drugu trubu, prvu prepušta sinu Vladici (39).
Novkovići su jedan od 18 orkestara koji će večeras izaći na veliku scenu kraj Bjelice da bi, svirajući po jedno kolo i pesmu, podelili slavu, čast i nagrade 51. Sabora trubača Srbije. Domaćini tvrde da je tajna ove priredbe možda baš u tome što su samo na prvom Saboru 1961. pobedili muzičari s domaćeg terena, dakle iz Dragačeva. Prvi trubač bio je Desimir Perišić iz Goračića a pobednički orkestar kapela Dragana Jovanovića iz Dljina. Ali, te godine takmičili su se samo orkestri iz zavičaja, četiri ukupno. Nikad posle toga, a prošlo je pola veka, nijedan Dragačevac nije osvojio prvu trubu niti je ovde ostala titula za najbolji orkestar.
Posle mnogo leta, Guča će na ovom Saboru opet imati svog predstavnika u finalu. Kapelnik je Goran Ranković (38), Čačanin poreklom iz ovog kraja, a u sastavu sviraju sedmorica Dragačevaca, iz sela oko Guče.
– Pripremili smo pesmu „Mila majko, šalji me na vodu” i „Draganovo kolo”. Ove dve numere počeli smo da vežbamo još u novembru, kad je zbog božićnog posta stao posao sa svirkom. Od tada nam je, pet ili šest puta, časove i probe držao Veljko Ostojić iz Zlakuse, koji se takođe takmiči na ovom Saboru. On je naš najškolovaniji trubač, na muzičkoj akademiji preostao mu je još samo diplomski ispit – priča Goran Ranković za naš list.
Pre nego što se potpuno posvetio trubi, Ranković je radio kao metalostrugar u Fabrici reznog alata u Čačku, dok je druga truba u orkestru – Mlađo Čakarević (37) i danas zaposlen kao električar u čačanskom „Autoprevozu”. Dakle, ljudi imaju svoje zanate, ali su zbog muzike morali da savladaju i note.
– Ostojić nam donosi raspise po kojima vežbamo, i svi smo morali da naučimo notno pismo. Mislim da na čitavom Saboru samo nekoliko trubača svira na sluh, dok su svi ostali prinuđeni da se služe notama – objašnjava Ranković.
Šta bi se dogodilo da im neko donese raspis za kompoziciju ozbiljne muzike?
– Snašli bi se. Nekako – siguran je Mlađo Čakarević.
G. Otašević
-----------------------------------------------------------
Gosti iz 30 zemalja sveta
Sabor u Guči je opet, pomalo neočekivano, privukao mnogo sveta, i goste iz 30 država. Zato nije retkost, recimo, jutrom na livadi zateći grupu mladih Italijanki koje, tek izašle ispod svog šatora, peru zube, cupkaju u ritmu truba koji odjekuje iz varošice i spremaju se za novi saborski dan. I noć, razume se.
-----------------------------------------------------------
Bez incidenata
Kao i na svakom Saboru, deo gostiju prinuđen je da zatraži pomoć čoveka u belom, a taj nije konobar. Lekari su, dakle, u prva četiri dana Sabora imali ukupno 415 intervencija, od toga 23 na terenu, pri čemu je jedna Lorijen iz Francuske pala i razbila glavu. Provela je noć u bolnici, brzo se oporavila i vratila na Sabor.
objavljeno: 13.08.2011
