Izvor: Politika, 06.Avg.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zasvirale prve trube Dragačeva
Sadašnji i bivši ministri za infrastrukturu Milutin Mrkonjić i Velja Ilić podigli čašice i barjak i tako u veselju otvorili 48. dragačevski sabor trubača
Guča – „Predlažem da drug Velja podigne ovaj barjak”, rekao je ministar za infrastrukturu u Vladi Srbije Milutin Mrkonjić otvarajući juče 48. dragačevski sabor trubača u Guči.
– Vlada Republike Srbije završiće i put i muzej i sve što ste ovde započeli. Jer, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ovo je evropski sabor i građani Srbije to znaju. Samo narod koji poštuje svoju tradiciju i nema međusobnih svađa sačuvaće svoju perspektivu – kazao je Mrkonjić.
Predsednik opštine Lučani i Saborskog odbora Slobodan Jolović poručio je: „Dobro došli, dobrima došli, lepo se provedite, bićemo vam dobri domaćini”.
Tu, na malom trgu male varoše usledila je zdravica i brdima se razlegao dobro poznati zvuk truba, kome ne mogu da odole ni ljudi koji žive na drugom kraju ove planete. Tako su juče ujutro, u senovito dvorište Osnovne škole u Guči, autom i prikolicom „sletela” petorica mladića iz Melburna. Svi Srbi, rođenjem ili poreklom, ne haju što su iz Australije, najpre, jezdili avionom skoro 30 sati.
– Mi smo prijatelji i susedi u Melburnu, družimo se. Jedne večeri, uz pivo kod mene, odlučili smo da dođemo ovamo, najpre na svadbu, pa u Guču – priča Petar Topić (27), rođeni Australijanac, potekao iz Kvinslenda, po majci poreklom sa Kosova i Metohije, po ocu iz Srpca u Republici Srpskoj.
Sledeći u petorki je Milenko Mališević (25), koji je iz rodne Dubnice kod Tuzle preleteo Pacifik u vreme ratnih godina i nastanio se u Australiji. Njegova sestra Milena onomad se udala u Osmake, negde između Zvornika i Kalesije, i sva petorica došla su na slavlje.
U veseloj družini još su braća Mirko (26) i Miloš Stepić (24), australijski Kruševljani, i Ivan Ašković (26), koji je domorodac u zemlji kengura, ali mu je otac iz Oglađenovca kod Koceljeve.
– Ako nam je država u krizi, ne znači da ćemo kao narod nestati. Volim Srbe i Srbiju, i Guču, razume se. Videli ste paradoks sad u ovoj priči odakle je ko: što nam je država manja, moramo geografiju sve više da učimo – priča Ašković.
Mladići su, došavši na dedovinu, kupili jedan automobil („sitroen”, napravljen 2003), njime će posle Guče da se provezu Evropom, onda da ga prodaju i u septembru se vrate u novu postojbinu. Svako svome poslu, jedan vozi kamion, drugi viljuškar u fabrici...
Oni su potpune novajlije na Saboru, nijedan „nema ni dan” u Guči, dok je Milutin Davinić (54) iz Berlina takoreći stari znanac. Sreli smo ga u varošici na obaveznim rolerima, na kojima već godinama krstari Gučom u saborske dane.
– Od osme godine dolazim na sabor, samo sam prošli preskočio, jer je frau Irene bila bolesna – veli ovaj građevinski preduzimač u Nemačkoj, poreklom Čačanin.
Upoznaje nas sa svojom tročlanom ekipom u kojoj su, već rečena, njegova životna saputnica i njena devetogodišnja unuka Džoja. I njih dve špartaju Gučom na rolerima, razume se.
Ni ovaj sabor neće proći bez Francuza. Bez njih se, inače, ovde ne može, jer su nekom tajnom vezom spojeni sa ovom muzikom i ne oklevaju kad je potrebno uputiti se u balkanska brda. Nina Montenje (22), filmski producent iz Pariza, predvodi tim bajkera u kojem su još četvorica mladića, i svi su ovamo prispeli na malim motorima „pežo 103”. Nisu žurili, vele, pa im je to kreni-stani preko Alpa, Hrvatske i Slovenije oduzelo dve sedmice puta. Spremaju se da od svoje turneje naprave film koji se završava – Gučom.
Ninin sugrađanin, i u Francuskoj i u Guči, Paskal Konsuengra (30), doputovao je „na normalan način”, kolima dakle. Njemu je ovo treći dolazak u Guču („Volim ovu muziku”) dok plavokosa pratilja, koja ne skida pogled sa Paskala, kaže da se zove Amzin Fok i da joj za sada ništa nije jasno, pošto je ovde prvi put.
Ako je ovo svetska prestonica trube, onda su Olivije Rot (20) i njegovo društvo iz prestonice Evrope. Njihova adresa je Strazbur, putovali su vozom do Beograda („Ceo dan, celu noć, i još”), a otud autobusima do Dragačeva. Sve koristeći priliku da pridremaju, makar na betonskom prilazu autobuske stanice u Čačku, sa šakom ispod glave.
– Gledao sam jedan koncert Gorana Bregovića, svidela mi se njegova muzika i odlučili smo da krenemo ovamo, iako niko ne zna gde je Guča. Postoje li tamo banka i prodavnica hrane? – upitao nas je Olivije, čekajući na rampi pred Gučom, gde se kupuju ulaznice za sabor.
On je, izgleda, zadužen da misli i sekira se za čitavo društvo u kome su još dva momka – Tibo i Luj – i četiri devojke – Anis, Milene, Fransoa, Džesika – svi dvadesetogodišnjaci. Smestili su se, udobno, u vreće pod šatorima, s pogledom na prikolicu petorice Srba iz Melburna.
Veliki narodni sabori, kao ovaj, za trgovce i krčmare su vesnik dobrog posla. Da li će zbilja da bude vajde znaće u nedelju uveče kad svedu račune, merkajući usput kako ide kod konkurencije. Čačanin Aco Popović (49) drži šatru od 600 stolica na najboljem mestu saborišta u Guči i već juče ujutro je istakao cene: svadbarski kupus 250, prasetina 800, jagnjetina 1.200, pivo i sok po 150, litar vina 750 dinara. Ali, cene su ovde promenljiva kategorija.
Koliko sledećeg jutra, sve ume da krene iz početka, od trubača i veseljaka, do tarifa pod šatrama. Sve to opisaće čete novinara koje, nema države odakle ih nema, ulaze u varošicu. Stari saboraši, zato, još pamte anegdotu u kojoj su glavne uloge podelili vispreni trubač iz dragačevskog sela Goračića i reporter novajlija.
– Ko je, po vašem mišljenju, najbolji trubač na ovom saboru? – upitao je žurnalista.
– Stanko Glavonjić iz Goračića – odgovori ovaj.
– A ko će, po vama, pobediti na ovom saboru?
– Stanko Glavonjić iz Goračića.
– Izvinite, a kako se vi zovete?
– Stanko Glavonjić iz Goračića.
Gvozden Otašević
-----------------------------------------------------------
Nagrada novinaru „Politike”
Predsednik opštine Lučani i predsednik Saborskog odbora Slobodan Jolović uručio je juče priznanja novinarima na Dragačevskom saboru trubača na kome je do sada akreditovano oko 250 novinara iz zemlje i sveta.
Jolović je, u prisustvu ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića i domaćina Sabora Velimira Ilića, novinarima zaslužnim za dugogodišnje uspešno praćenje saborskih manifestacija dodelio posebno priznanje.
To priznanje dobili su Novica Zatežić – „Večernje novosti”, Živko Perišić – Beta, Gvozden Otašević – „Politika” i Rodoljub Petrović – Tanjug. To priznanje su dobili i Radio-televizija Srbije i TV Galaksija 32 iz Čačka.
U ime nagrađenih novinara zahvalio je Petrović, koji je podsetio da su Dragačevski sabor „izmislili” novinari. Prema njegovim rečima, ideja da se ovakva manifestacija organizuje u Guči potekla je od nekadašnjeg novinara „Čačanskog glasa”, a potom „Politike” Blagoja Blaža Radivojevića.
Tanjug
[objavljeno: 07/08/2008.]
