Izvor: Politika, 04.Sep.2010, 13:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakić: Guča reprezent Srbije i srpskog muzičkog mišljenja
Etnomuzikolog, docent Fakulteta muzičke umetnosti (FMU) dr Mirjana Zakić, koja je predsedavala žirijem na takmičenju nedavno odžanog 50. Sabora trubača u Guči, ocenila je danas da se naša tradicionalna muzika, čije su zavidno poznavanje pokazali i inostrani orkestri u Guči, bori za svoj opstanak na našoj muzičkoj sceni.
„U Guči se mogu čuti melodije iz centralne, zapadne, istočne i južne Srbije, ona sadrži i karakter vlaške muzike i južnjački temperament, te nepravilne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ritmove, strast i energiju. Sve ono što Srbija ima u sebi, može se naći i u Guči, zato ona jeste dobar reprezent Srbije i srpskog muzičkog mišljenja u svetu”, objasnila je Zakićeva u intervjuu Tanjugu.
Zato je i upozorila da pored svih modernih muzičkih trendova moramo da sačuvamo jedan veliki prostor za našu izvornu muziku iz svih krajeva Srbije, bez koje nema kulturnog i socijalnog identiteta.
„Mi naravno ne možemo da uđemo u vremeplov i vratimo se u period kada je muzika imala tačno određenu funkciju i predstavljala egzistencijalnu stvar, ali ono što je zaista potrebno jeste da država izgradi kulturnu politiku u okviru koje će veliki akcenat biti stavljen na negovanje srpske tradicionalne muzike”, poručila je Zakićeva.
Prema njenim rečima, jedan od paradoksa naše zemlje i medija jeste da se forsira muzika koja nije srpska i grupe koje neguju muzičke pravce koje nikako ne možemo da nazovemo narodnom muzikom.
„Sa druge strane, vrednost tradicionalne srpske muzike biva prepoznata od strane ljudi sa izgrađenim ukusom, estetsklim i etičkim kriterijumima van granica Srbije”, dodala je Zakićeva.
Ona je primetila i da imamo mnogo mladih ljudi koji su zainteresovani za srpski izvorni zvuk, kako na vokalnom, tako i na istrumentalnom planu, ali i da mora neko da stane iza njih i omogući da se njihova interpretacija čuje.
O vrednosti naše tradicionalne muzike jasno svedoči i interesovanje stranih orkestara za nju, o čemu Guča najbolje govori, istakla je ona.
Zakićeva je podsetila da je povodom jubileja, pola veka Sabora trubača, ove godine prvi put organizovano Međunarodno takmičenje na kome je učestvovalo čak 10 stranih orkestara iz celog sveta, od SAD, preko Francuske, do Rusije. Oni su bili u obavezi da izvedu po jednu srpsku tradicionalnu pesmu.
„Inostrani orkestri koji dolaze u Guču vole i često sviraju srpsku muziku. Oni muziku, koju su imali priliku da čuju u Guči, vide kao veoma ekspresivnu, strastvenu sa puno temperamenta i sami su učili da sviraju naša kola i naše pesme”, objasnila je Zakićeva .
Ona je interesantnim ocenila to što su mnogi strani orkestri uspešnije izveli zadate srpske pesme nego slobodne kompozicije iz svojih krajeva. Dodala je da se u njihovoj interpretaciji prepoznao ne samo veliki trud koji su uložili, već i želja da na što bolji način dožive našu muziku. „Videlo se da njima srpska muzika nije strana”, rekla je Zakićeva.
Ona je konstatovala da je 50 godina trajanja Sabora u kontinuitetu učinilo trubu znatno popularnijom nego ranije, naročito među mladima, koji sve češće upisuju odsek trube na FMU.
Zakićeva je podsetila je da su na prvom Saboru, 1961. godine, učestvovala četiri orkestra, a da danas u Srbiji postoji nekoliko stotina orkestara.
Primetila je, ipak, da je najveći broj izvođača narodne muzike na trubi još samouk.
Ono što, prema njenim rečima, svake godine fascinira i iznenadi muzičare iz inostranstva jeste saznanje da najveći broj naših izvođača svira isključivo po sluhu.
„Njih zaseni virtuoznost i muzikalnost ljudi koji ne znaju note i koji bez ikakave muzičke edukacije sviraju isključivo po sluhu”, kazala je Zakićeva navodeći da su to primetili i članovi američkog i ruskog orkestra.
Ona posebno važnim smatra to što je sve više onih koji su počeli da sviraju narodnu muziku, a onda dolaze na fakultet da svoje znanje i veštinu izvođenja obogate. Bitno je i što su sadašnji samouki trubači namereni da buduća pokoljenja usmere ka studiranju i muzičkom usavršavanju.
Dragačevski sabor, koji je pravi reprezent Srbije i njenog muzičkog mišljenja ima, priznaje Zakićeva, i elemente karnevala uz koji ide strast, hedonizam, sloboda, temperament, kao i jednu vašarsku atmosferu.
„Ljudi dolaze u Guču da za kratko pobegnu od svakodnevice, da se prepuste uživanju, da bi dali sebi odušak i lepo se proveli, radili ono što je u realnom svakodnevnom životu zabranjeno i koliko god da traje sabor, opet bi mogao još, to je potreba koju svi mi imamo”, objasnila je Zakićeva.
„Moj je utisak da ipak svi dolaze u Guču zbog trube, jer je ovaj festrival specifičan po tome što vi od prvog do poslednjeg trenutka slušate samo trubu, ona je sve vreme u vama i taj zvuk vas ne napušta”, zaključila je Zakićeva.
Tanjug
objavljeno: 04/09/2010
