Izvor: Blic, 13.Avg.2012, 22:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veljko Ostojić: Za sve je kriv deda Boško
Prva truba 52. Dragačevskog sabora trubača u Guči jeste dvedesetsedmogodišnji Veljko Ostojić iz istoimenog orkestra iz Zlakuse. Sedam godina je čekao da treći put ponese zvanje najboljeg trubača kako bi dobio majstorsko pismo. Čekanje se isplatilo, Veljko Ostojić je postao majstor trube. Truba mi je u genima, kaže muzičar
- Presrećan sam! Iskreno, očekivao sam pobedu. Za prvu trubu sam proglašen 2004, pa 2006. godine i željno sam iščekivao treći put, zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << majstorskog pisma. Eto, napokon je usledilo. Na Zlatiboru smo ove godine takođe odneli nagrade žirija kao najbolji, i nekako mi je bilo logično da dobijem priznanje u Guči. Mada, malo nervoze uvek ima jer ovde su sve vrhunski trubači i nije se lako izboriti - kaže Veljko.
Pre pedeset godina ovaj orkestar zvao se Orkestar Boška Ostojića, Veljkovog dede. Tradicija sviranja trube prenosila se s kolena na koleno.
- Za sve je kriv deda Boško! - smeška se Veljko zadovoljno.
- Otkad znam za sebe, truba je bila u mojoj kući. To mi je u genima. Prosto sam nastavio porodičnu tradiciju - priča najbolji trubač.
Međutim, Veljko ne samo što je nastavio tradiciju i okitio se prestižnim nagradama već je radio na sebi, školovao se i trenutno predaje trubu u Muzičkoj školi u Užicu.
- Apsolvent sam na Muzičkoj akademiji. Volim trubu. Iako sam kao mali naučio da je sviram, želeo sam i da kroz školovanje usavršim znanje. Sa mnom u orkestru su brat i otac, ranije smo puno vežbali pred svaki nastup. Sada je već iskustvo učinilo svoje, vežbamo, ali ne čitav dan kao nekada - kaže Veljko.
Veljko je orkestar preuzeo od dede Boška
U ovom orkestru su u jednom trenutku svirale tri generacije: deda Boško, njegov sin Dragan i unuci Veljko i Marko (od 1999. do 2003). Čuveni trubač deda Boško „dirigentsku palicu“ predaje unuku Veljku 2000. godine, možda slučajno, a možda i ne - na kraju starog i početku novog milenijuma.
- Bio sam ponosan. Nasledio sam porodičnu tradiciju i učiniću sve da opravdam slavu koju je deda imao. Mislim da zasad to dobro radim. Imam dva sina, Vukašin ima tri i po godine, dok Uroš ima tek šest meseci. Rano je govoriti bilo šta, ali ukoliko budu želeli, truba će za njih uvek biti nadohvat ruke - kaže Veljko.
Pokazalo se da je deda Boško bio u pravu. Čim je preuzeo ulogu prvog čoveka u orkestru, Veljko je krenuo da niže nagrade. Još golobrad, Veljko 2000. godine biva proglašen za prvu trubu na Saboru na Zlatiboru, 2003. i 2004. ponavlja taj uspeh.
Ali, to je tek najava njegove blistave karijere, jer je 2004. godine proglašen za prvu trubu Guče, kao i za prvu trubu na Saboru u Banjaluci.
U međuvremenu, proglašen je za treću trubu 2002. godine i drugu trubu 2003. godine, takođe na čuvenom Saboru u Guči. Njegov deda Boško, samouki majstor na trubi, osvojio je sva priznanja u Guči, darovan je majstorskim pismom i zlatnom značkom Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture.
- Trudiću se, a mislim da sam već na dobrom putu, da opravdam trubačku slavu koju nosi prezime Ostojić - kaže Veljko.
Povezane vesti: "Barka": Ko ovde pobedi otvorio je za sebe vrata sveta Miroslav oduševio strance Trubačka sačekuša za Jovanovića Orkestar Vladimira Ivanovića: "Blicov" bubanj nam je doneo sreću Dejan Lazarević: Nikad više se neću takmičiti u Guči
