Izvor: Politika, 17.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustavne žalbe zbog maratonskih suđenja
Primeren rok za predmet koji nije izuzetno složen je do tri godine pred prvostepenim sudom, kaže Bosa Nenadić, predsednica Ustavnog suda Srbije
Mada ne zna kada će se završiti parnica koju već 31 godinu vodi pred Opštinskim sudom u Guči, a da ni prvostepeni postupak nije okončan, Vidoje Janković iz Guče dobio je bar delimičnu satisfakciju. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ustavni sud Srbije usvojio je nedavno njegovu ustavnu žalbu i potvrdio da mu je zbog neažurnosti tamošnjeg suda povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
– Od uvođenja ustavne žalbe oktobra 2006. pa do sredine aprila ove godine prispelo je 2.465 žalbi. Četvrtina žalbi podnese se zbog prava na suđenje u razumnom roku. Činjenica je da je ustavna žalba postala realno pravno sredstvo za zaštitu ljudskih sloboda i prava, ali ne samo zbog broja podnesaka. Tek krajem godine ćemo moći da ocenimo koliko je to postalo efikasno i delotvorno pravno sredstvo, ali možemo biti zadovoljni i dosadašnjim izveštajima Saveta Evrope koji je pozitivno ocenio što je USS postao operativan i u kratkom roku od konstituisanja počeo da odlučuje o žalbama. Do sada smo rešili 568 žalbi, ili 23,5 odsto. U meritumu su rešene 92 žalbe, odnosno 28 smo usvojili, a 64 odbili – kaže Bosa Nenadić, predsednica Ustavnog suda Srbije.
Utisak je da je broj odbačenih ustavnih žalbi upadljivo veći.
– To znači da neke žalbe ne ispunjavaju procesne pretpostavke. Ustavnom žalbom mogu se štititi samo ustavna prava i slobode ukoliko su ih povredili državni organi ili organizacije koje vrše javna ovlašćenja i tek ako su iscrpljena sva prethodna pravna sredstva. Neki građani osporavaju i akte drugih donosilaca, pa žalbe ulažu i protiv odluka etičkih komiteta, sudova časti i slično, ali takve žalbe su nedopuštene – ističe Bosa Nenadić.
Ponekad građani preskoče proceduru i direktno se obrate Ustavnom sudu, a da nisu iscrpili prethodna pravna sredstva pred redovnim sudovima ili državnim organima, što je još jedan razlog za odbacivanje žalbe. Samo zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku žalba se može izjaviti i bez prethodno iscrpljenih pravnih lekova. Koji je to razuman rok za okončanje sudskog postupka?
– Razuman rok nije egzaktno utvrđen zakonom, a ocenu da li postupak neopravdano dugo traje sudije ne zasnivaju na svom subjektivnom osećaju. Vodimo računa o složenosti predmeta, ali i o ponašanju stranke u sporu i da li je i svojim ponašanjem doprinela odugovlačenju. Gleda se koliko je stranka bila kooperativna, da li se odazivala ili izbegavala pozive suda, da li je postupala po nalozima suda, dostavljala neophodne dokaze, spise. Cenimo i koliko je sud koristio svoja zakonska ovlašćenja da spreči stranku ako pokušava da odugovlači postupak – navodi predsednica USS neke od elemenata i dodaje:
– Dosadašnja praksa pokazuje da je primeren rok za predmet koji nije izuzetno složen do tri godine pred prvostepenim sudom, u drugostepenom postupku bi trebalo da se završi za dve godine, a pred Vrhovnim sudom do godinu dana. To su okvirni rokovi, ali kada je reč o nekom složenom sporu s velikim brojem učesnika i svedoka, kao što je slučaj kod organizovanog kriminala, onda je nemoguće sve okončati pred prvostepenim sudom u roku od tri godine.
Veliki broj žalbi sud vraća strankama na uređenje što pokazuje da građanima sastavljanje ovog podneska nije baš lako?
– Ustavna žalba je strogo formalno pravno sredstvo i zakon jasno utvrđuje njenu sadržinu. Sastavljanje žalbe nije jednostavno i posebna pažnja mora da se obrati na elemente koje po zakonu mora da sadrži. Veliki broj ne ispunjava tražene uslove, jer se, na primer, ne navodi koje je ustavno pravo povređeno niti drugi bitni elementi. Zato smo pripremili obrazac ustavne žalbe i uputstvo kako taj obrazac popuniti. Ali, i pored toga, građani nekad nisu u mogućnosti da sastave valjanu žalbu – kaže predsednica USS.
Za razliku recimo od Španije, gde žalbu građanin može da izjavi samo preko advokata, naš zakon ne predviđa takva ograničenja.
– Lično mislim da je za pisanje ustavne žalbe kao strogo formalnog pravnog sredstva nužna stručna pomoć. Ali ako bismo u zakon uneli rešenje da se žalba može izjaviti samo preko advokata ili organizacija za zaštitu ljudskih prava i slično, doveli bismo u neravnopravan položaj sve građane koji nisu u mogućnosti da plate advokatske troškove. U takvim slučajevima bi trebalo predvideti i besplatnu pravnu pomoć – ističe Bosa Nenadić.
Postupak pred Ustavnim sudom je besplatan, ali građani koji nameravaju da podnesu ustavnu žalbu moraju da računaju i na troškove fotokopiranja potrebne dokumentacije, poštanskih usluga. Advokati sastavljanje ove žalbe naplaćuju od 25.000 do 50.000 dinara, ali desi se da i njima USS podnesak vrati na doradu.
Marija Petrić
[objavljeno: 17/05/2009]
.jpg)
