Izvor: Politika, 08.Avg.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Unuci kolo vode
Domaćini Sabora u Guči izvinili se američkim trubačima za incident tokom ponoćnog koncerta
Guča – Najbolji srpski trubači danas će od 15.00 sati na pozornici kraj Belice svirati za pobednika 49. Dragačevskog sabora, i slavu koja za tim zvanjem putuje. Na finalnoj sceni pojaviće se 16 orkestara sastavljenih od flighorni, tenora, basa, doboša i goča, dok će se među publikom naći i šestorica muzičara američke mornarice koji su gosti našeg najvećeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << narodnog sabora.
– Oni su u Guču doputovali da sviraju, slušaju i nešto nauče od najtalentovanijih srpskih trubača – rekla je juče za svoje marince Dženifer Braš, otpravnik poslova američke ambasade u Beogradu.
Ona je lane obećala da će dovesti američki orkestar u Guču i održala je reč, a uz sekstet marinaca stalno dežuraju trojica gardista iz srpskog SAJ-a, zlu ne trebalo. Amerikanci su doputovali o trošku svoje ambasade koja im plaća i konačište u Guči (25 evra po čoveku plus pdv) i u noći između petka i subote doživeli vatreno krštenje na glavnoj pozornici Sabora. Jedna staklena boca, koja je doletela iz publike, pogodila je njihovog pevača Korija Ričarda Gilisa oko pojasa, što su gosti prihvatili kao rizik u profesiji i nastavili da sviraju. Šta da se radi, ponoć, pivo i vesela publika.
Vojnicima se juče u podne izvinio Adam Tadić, direktor Doma kulture u Guči:
– Izvinjavam se gostima zbog sinoćnjih incidenata na glavnoj pozornici – kazao je Tadić kratko, a onda su u centru Guče zajednički zasvirali „Diplomate” i orkestar Ekrema Mamutovića iz Vranja. Najpre „Kad sveci marširaju”, zatim „Svilen konac”.
Ekrem (27) svira flighornu od 11. godine, druga truba mu je otac Dobrivoje (47), a tenorista brat Valson (25). Unuk Ekrema Mamutovića starijeg i praunuk Bakije Bakića, mladi kapelnik iz Vranja koji nosi dedino ime, vodi plejadu mladih, darovitih trubača sa juga Srbije, i njegov orkestar je iz prve došao do finala. Ukupno deset sastava izborilo je to pravo na predtakmičenjima u Surdulici, Boljevcu, Lučanima i na Zlatiboru, još šest preksinoć u Guči, u baražu.
Na ovaj sabor, kao prvo ime srpske trube, dolazi Dejan Lazarević (25) iz 25 kilometara udaljene Požege, pa u Guči ima najviše navijača. Lani je bio prva truba i po ocenama stručnog žirija i na osnovu glasova publike, što nikome nije pošlo za trubom tokom 48. prethodnih sabora. Učio je da svira uz oca Branka.
– Nemam muzičke škole, samouk sam – veli Dejan za „Politiku”.
Na isti način, dakle sam svoj učitelj, trubačku veštinu stekli su i drugi kapelnici ovog sabora. Recimo, Sreten Trandafilović (42) koji vodi orkestar iz Knjaževca a živi od poljoprivrede i bravarije. Samouk je Gvozden Rosić (46), iz dragačevskog sela Rti, gde obrađuje svojih deset hektara i čeka poziv na neko veselje. I Dragan Ignjić (27), iz Užica, sam se učio trubaštvu, a danas živi od te muzike.
Ni dan muzičke škole nema ni Bojan Krstić (27), vođa orkestra iz Vladičinog Hana. Svira po sluhu, od trube izdržava porodicu, i uporno je vežbao pred ovaj sabor:
– Moji zemljaci, Boban i Marko Marković, i još jedan učitelj, spremali su me ceo mesec za Guču. Uvežbali smo mnogo tužnu pesmu „Zaplaka Stojan u lojze” – veli Krstić.
Trubački zanat od drugih je krao i Elvis Ajdinović iz Surdulice (28), a bubnjar u njegovom orkestru je otac Demko (57), koji već ima majstorsko pismo na saborima u Guči. Siniša Stanković (35), iz Zagužanja, svirao je deset godina u orkestru Esme Redžepove, dok je Nenad Mladenović (39), sin Ekrema Mamutovića i unuk Bakije Bakića, već u sedmoj godini pošao u nižu muzičku školu u Vranju a zatim nastavio srednju u Šapcu. Tri puta je bio najbolji trubač Srbije, 1996, 1999. i 2003. godine. Deseti finalista je Dejan Petrović (24), iz Dubokog, i on je, nasledivši veštinu pokojnog oca Mića, postao 2006. godine najmlađi majstor trube u Guči.
Pored deset pomenutih orkestara, u finalu će svirati još šest koji su prošli baraž. To su sastavi Bojana Ristića iz Vladičinog Hana, Novice Anđelkovća iz Grdelice, Veljka Ostojića iz Zlakuse, Božidara Nikolića Donje iz Grdelice, Srđana Azirovića iz Bojnika i Branka Ostojića iz Karana.Možda i među njima može da se nađe favorit jer upravo Veljko Ostojić (24) ima najviše muzičke škole od svih učesnika ovog sabora.
– Apsolvent sam Muzičke akademije u Kosovskoj Mitrovici – rekao nam je Ostojić.
Pored škole, on ima i trubački gen, nasleđen od dede Boška, višestrukog pobednika Sabora. Na svog dedu povukao je i Milan Nikolić (22), prva truba u orkestru svog oca Božidara, koji je 21 put bio kapelnik na Saboru. A Božidarov otac Milan trinaest godina je svirao u Guči, u početnim decenijama Sabora.
Uz zrno slave dobro dođe i neki dinar, a poslovi bolje idu ako trubač ima zvanje pobednika Sabora. Trandafilović priča da veselje u Negotinskoj krajini pogađa za 500-600 evra, dok Bojan Krstić navodi dve tarife: 400 evra na jugu Srbije, 800 evra severnije od njegovog zavičaja.
– Kod nas Cigani nema pogađanja veselja, jer sviramo samo za bakšiš. Može da se nakupi i 1.200 evra na svadbi – priča Elvis Ajdinović.
A kako, sa druge strane, prolazi trubačka slava, mogao bi najbolje da opiše Slobodan Salijević (44) iz Prekodolca, ali ove godine nije ni došao u Guču. Orkestar njegovog sina Sebastijana (25), u kome je svirao i Slobodan, nije prošao polufinale u Surdulici, iako je ova porodica stvorila najveće trubačke hitove. Slobodanov otac, danas pokojni Osman Salijević, izmislio je muziku i ciganski tekst za kompoziciju „Kalašnjikov”, i muziku za „Mesečinu”, dok je reči za drugu pesmu sastavio Goran Bregović. Bregović, zajedno sa disk-džokejom Šantelom, potpisuje i poznatu numeru „Gas, gas”, koja se ovih dana takođe ori iz truba po Guči.
Za dolazak trube na naše prostore, pokazalo se, zaslužan je glavom Miloš Obrenović. Da bi uveličao svečanosti na svome dvoru u Kragujevcu, knjaz je iz Sombora doveo Josifa Šlezingera (1794 – 1870), pa je ovaj bio jedini pismen muzičar i kapelnik u Kneževini. Tako je bez posla ostao dotadašnji dvorski oberlauter ili glavni bukadžija, Mustafa, svirač na violini i zurlama.
Stari Dragačevci pripovedaju da su se u prošlom veku, tamo između dva svetska rata, u njihovom kraju isticala dvojica trubača.Momir Subotić iz Trnave, kao školovan i poznat vojni trubač, „jedini na svetu mogao je da svirkom ugasi sijalicu”, dok je Dojčilo Đukić iz Mirosaljaca „kad zasvira u kafani, gasio lampu karbitušu”.
Đukić je, vele, nadahnut znao i da zapeva svoju omiljenu ariju – „Ja u rovu ležim sam, j...š švapski reoplan”, dok je Boća Milekić na svadbi u Donjoj Kravarici zapevao uz trubu: „Na sred gore Romanije/ prazno bure od rakije/ popila ga naša braća/ kad je Titu bila daća...” Trebalo je, međutim... „Kad je Draži bila daća...”. Nastala je gužva i milicija je uzela stvar u svoje ruke, ali se trubač nekako izvukao.
Jedan od današnjih finalista, Bojan Ristić Čarapa (27) iz Vladičinog Hana, tvrdi da je uspeo što još niko nije, da naizmenično svira trubu i jede limun. Još veli da je to izveo na svadbi, dobivši od jednog gosta za opkladu 500 evra. Nekad su, inače, favoriti na trubačkim takmičenjima obarani tako što je neko pred njima, u prvom redu publike, jeo limun tokom svirke.
U Srbiji je danas aktivno 90 trubačkih orkestara, uglavnom samoukih i seoskih.
Saborske događaje u Guči prati sve više, uglavnom mlade publike, otkrivši da je ovo dobra tačka za veselje ili bekstvo od svakodnevice. Pored toga, na svakom koraku prodaju se limenke od pola litra piva i to po ceni od samo 100 dinara, što je manje nego u mnogim srpskim mestima u običnoj kafani. Tako se, eto, steklo dovoljno motiva za provod, pa su se na ovom neponovljivom događaju i ove godine pojavile hiljade mladih koji su, putujući do Guče, prešli mnoge državne granice.
Ovde su juče mogli da čuju i zdravicu Miodraga Sibinovića (52), ekonomiste iz Knjaževca, koji je na Saboru već dvared pobeđivao sa svojom besedom: „Domaćine, od zdravlja sijao, za bolest ne znao, čukununuke dočekivao, dobar glas stekao, što više davao sve više imao, crkva te blagosiljala, kolevka ti na tavanu ne stajala, plugove ti rđa ne hvatala...”
G. Otašević
[objavljeno: 09/08/2009]
.jpg)
