Izvor: Politika, 13.Avg.2011, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sojka ptica doletela u Guču
Među 450 trubača koji su se takmičili na ovogodišnjem Saboru bio je i Alan Dirandje, muzičar simfonijskog orkestra iz Nanta
Guča – U jednom sokaku Guče, odeven u vezenu košulju i svileni fermen, Alan Dirandje (43) strpljivo je na prepodnevnoj pripeci čekao da počne svečana parada svih učesnika 51. Sabora trubača. On je, može biti, sa završenim konzervatorijumom i mestom bubnjara u filharmoniji milionskog Nanta, najškolovaniji muzičar među >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << učesnicima ovog trubačkog prvenstva, ali je iz džepa izvadio 500 evra i kupio avionsku kartu da bi prvi put video Guču i takmičio se ovde.
– Od 11 članova našeg orkestra desetorica su završila konzervatorijume a samo moja supruga Veronika, koja svira bariton, nije profesionalni muzičar već predaje engleski jezik na visokoj školi u Nantu – kaže za „Politiku” Erve Duboa (44), vođa kapele „Le spektr d’Otokar” iz francuskog velegrada na Atlantiku.
Erve i njegova supruga, kao i prva truba orkestra, Belorus poreklom, Mihael Pasečnik, takođe sa svojom lepšom polovinom, doputovali su kolima u 2.500 kilometara udaljenu dragačevsku varošicu. Ostali – osmorica muzičara –uzeli su avionski prevoz o svom trošku i ovde stigli dan ranije nego što su očekivani.
Uvežbali su dve numere za današnje Međunarodno takmičenje trubačkih orkestara na 51. Saboru – našu ariju „Zapevala sojka ptica” i stari francuski hit „Milord” kojim je svet osvojila čuvena šansonjerka Edit Pjaf, pevušeći baladu o devojci koja podiže razočaranog dragana. Kako se profesorka engleskog snalazi u muzičkom svetu?
– Dobro. Moj muž predaje na konzervatorijumu i diriguje orkestrom od 60 muzičara u Nantu, pa mi je pomagao tokom priprema. U tri poslednja meseca svakog dana ustajala sam sat ranije nego uobičajeno i, uz pomoć Ervea, vežbala vašu pesmu.
Francuzi su jedan od osam stranih orkestara koji su, uz dva srpska, učestvovali na rečenom međunarodnom takmičenju trubačkih kapela koje je u Guči ove godine priređen drugi put zaredom. Početak nadmetanja na glavnoj pozornici Sabora bio je u 15.00 sati, i time je završen takmičarski deo ove priredbe u kojem je učestvovalo 45 sastava ili ukupno 450 trubača i bubnjara.
Koji je splet okolnosti poveo Francuze na ovu daljinu?
– Prošle godine bio sam prvi put u Guči, privučen pričom prijatelja, i bio sam fasciniran činjenicom da nešto ovako postoji. Vratio sam se u Nant i rekao kolegama da se spreme za 51. Sabor, ali nisam umeo francuskim rečima da im objasnim šta je Guča. Na kraju sam im rekao: to ne može da se prepriča, morate da vidite – kaže Erve Duboa.
Profesori na konzervatorijumima i vrhunski muzičari iz Nanta zaprepašćeni su, pored toga, činjenicom da srpski trubači satima sviraju, nadahnuto i neponovljivo, bez ikakvih partitura.
„Gde su vam note”, pitao je dobrodušno Erve jednog tamnoputog trubača s juga Srbije a ovaj se, umesto odgovora, samo čuknuo savijenim kažiprstom po svojoj slepoočnici.
Iza takmičenja internacionalnih trubačkih snaga, verovatno oko 17.00 sati, uslediće koncert čuvenog „Orkestra za svadbe i sahrane”. Goran Bregović će ove godine nanizati samo tri nastupa na području SFRJ, u Splitu, Skoplju i Guči, s tim što je već odradio posao na splitskom Trgu republike, 23. jula. Njegov sastav domaćini su najavili kao „Orkestar za vjenčanja i sprovode”, ali je Splićane oborio s nogu pesmom koja se, pretpostavljate, zove „Đurđevdan”. Ulaznice za njegov splitski koncert koštale su od 35 do 100 evra, a za današnji nastup u Guči nisu ni štampane, jer svi saboraši ulaze besplatno a troškove (30.000 evra) snose sponzori.
U noći između ove subote i nedelje (13/14. avgusta) „Orkestar za svadbe i sahrane” drži koncert u Budimpešti, na „Sigetfestu”, zatim seda u kombi i kroz noć putuje ka Guči. Bregovića je prošle srede telefonom pronašao producent Sabora Dobrivoje Marinski i ovaj je poručio da trenutno sedi na nekom aerodromu, ali ne zna u kom evropskom gradu.
– Zašto ne kupiš svoj avion, lakše bi ti bilo da putuješ – pitao je Marinski.
– Ti si mene zamenio s nekim bogatašem – odgovorio je muzičar u šali.
Marinski je, svojevremeno, telefonom našao Bregovića takođe na nekom evropskom aerodromu i upitao ga gde da mu uputi novac od nekog prethodnog koncerta. Muzičar je rekao: „Neka ga kod tebe, volim da mi duguješ”.
– Posle nekoliko dana Bregović mi je isto iz belog sveta naredio da njegovih 10.000 evra dam kaluđerici iz jednog srpskog manastira, po imenu Sara, jer je saznao da sestrinstvo te bogomolje nema sa čim da prezimi. Toliko o pričama da je tvrdica – kaže Marinski za naš list.
Uoči Bregovićevog najnovijeg koncerta u Ljubljani, muzičar je iznenadio i Marinskog iako ga ovaj dobro poznaje.
– Uobičajena konferencija za štampu pred taj nastup priređena je u Beogradu, tako što je 15 poznatih slovenačkih novinara doputovalo u naš glavni grad samo tim povodom. Pre nego što sam predložio da se konferencija priredi u nekom javnom prostoru, Bregović mi je saopštio da će ih sve primiti u svojoj kući na Senjaku. Slovenci nisu mogli da veruju. A nisam ni ja kad mi je rekao da ne dolazi obzir ručak u kafani, i otvorio pećnicu u svojoj kujni gde je stavio dva pileta i još neko meso na krompiriće. I rekao: „Ovako je jeftinije, zar ne”.
----------------------------------------------------------------
Zvončići, zvončići čavro pištoljčići
Goran Bregović je 1995. godine na svom disku „Andergraund” objavio i pesmu „Kalašnjikov” koja se danas izvodi svuda u svetu i postala je, na neki način, trubačka himna. Međutim, malo ko zna o čemu govori tekst te melodije koju Bregović peva na romskom jeziku. Čak ni sami muzičari Romi, s kojima smo razgovarali na ovom saboru, nisu sigurni da su tačno preveli svaku reč. Ali, da pokušamo. Iza romskog originala datog na latinici, jeste ćirilični prevod koji smo sačinili uz pomoć trubača Roma, Ace Novkovića iz Zagužanja kod Surdulice, Ekrema Mamutovića i njegovog oca Dobrivoje iz Vranja, i Miroslava Mitrovića Garija, romskog koordinatora iz Čačka:
„Cigani! Juriš!!!/ Bum, bum, bum, bum, bum, kuc, kuc, ej, ja/ Bum, bum, bum, bum, bum/ Kana hi naj (Kada nema) kuc, kuc, ej, ja/ Devla (Bože!), Devla, Devla, mi džav te mange ando for? (Bože, da idem u grad da tražim) / Jek bar kalašnjikov (Jedan veliki kalašnjikov). / Kalašnjikov,/ Kalašnjikov,/ Kalašnjikov, kalašnjikov/ Eeeeeeh.../ Bum, bum, bum, bum, bum/ Dalakovac, Markovac, Mala Krsna, Lajkovac,/ Čaje, šužje, `ajde, hopaaaaa (Devojče lepo, `ajde, `opa...) /, Bum, bum, bum, bum, bum/ Vov del? ka čudel? (On je lud, kada baca...) / Vov del? ka čudel?/ Kana hi naj pala idir? (On je lud kada baca, kada nema volje...) Zvončići, zvončići, čavro pištoljčići (Zvončići, zvončići, dečji pištoljčići) / Čaje, šužje, ajde, hopaaaaa/ Bum, bum.../ Zoki,Zorice, čavro bobonice (Zoki, Zorice,dete bombonice) / Čaje, šužje, ajde, hopaaaaa/, Bum, bum.../ Dalakovac, Markovac, Mala Krsna, Lajkovac/ Čaje, šužje, ajde, hopaaaaa/ Bum, bum.../ Zoki,Zorice, čavro bobonice/ Čaje, šužje, ajde, hopaaaaa/ Bum, bum.../ Cigani! Stoj!”
Gvozden Otašević
objavljeno: 14.08.2011
