Izvor: Sportski Žurnal, 27.Jul.2011, 00:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ŠANGAJKE: Đavo nosi Rpadu

Piše: Vladimir Todorović
Silk market. Jedan od bezbroj u Šangaju. Izvidnica je bio fizioterapeut Marko Bukvić, koji je bio dan ranije. Sa njim smo ovaj put krenuli Vladimir Anušić, Petar Popović i ja. Na prvom spratu prodaju se satovi, torbe, koferi, helikopteri i razne zezalice, drugi je rezervisan za odela. Kineza ispred, mali milion. Svaki te vuče u svoju radnju.

Ulazim sa Vladom Anušićem u jednu specijalizovanu za torbe i >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << satove. Mlada Kineskinja mi pokazuje modele. Luj Viton, Prada. Guči. Čudo jedno.
– Nisu originali, ali je koža kvalitetna – govori na engleskom.
Pogled mi pade na jednu braon torbu. U dnu piše Prada. Reših da je kupim kao poklon. Kreće uobičajeno cenkanje. Kineskinja mi dodaje digitron da napišem cenu. Stavljam 200 juana, što je oko 25 evra.
– Malo – govori i kuca 300.
– Ne, ne. 200 ili ne kupujem – rekao sam i krenuo prema izlazu.
– Ajde, ajde u redu – nasmeja se i poče da je pakuje.
– Dobra je torba – dobaci mi Anušić, dok razgleda satove.
Kineskinja je brzo upakovala i posle par minuta smo napustili radnju. Petar i Marko su već bili na spratu. Radnja do radnje sa bezbroj modela odela i kaputa. Tu su i materijali od kojih se prave. Na ulazu odmah pitaju šta vam treba i uvaljuju katalog.
– Mogu da ti naprave ekstra odelo za 600 ovih njihovih čuda. 75 evra. U Srbiji bi te koštalo minimum 300 – kaže mi Marko.

Materijali stvarno nisu loši. Reših da se ponovim. Kada sam izabrao neki model „Pal Zileri“ i materijal, došla je krojačica sa metrom. Izokretala me i premerila.
– Dođite za četiri dana. Odela će biti gotova.
Ostavili smo kaparu, a zauzvrat dobili račun. Zadovoljni obavljenim poslom krenuli smo nazad u hotel. Imali smo sreće da smo naleteli na sjajnog taksistu. Čovek nosi naočare i na svakom semaforu, koji u Šangaju drže po dva minuta, dremne. Malo, malo pa glava padne.
– Da nema to staklo, legao bi ti na rame. Šta će čovek umoran – valja se od smeha Popović.
Stigosmo nekako do „Hua Tinga“. Kada sam stigao u sobu pokazao sam Dejanu Pejinoviću šta sam pazario.
– Đavo nosi Pradu – rekao je dok je gledao torbu.
Kada je to izgovorio, zagledao sam se malo bolje. Imao sam šta i da vidim.
– Đavo nosi Rpadu. Vidiš li da piše Rpada, a ne Prada.
Dejan je počeo da se smeje. I ja sa njim. Kineskinja me uradila za medalju. Nema veze. Reći ću da je to nova marka, ultra moderna u Šangaju. Sve žene nose Rpadu. Samo da odelo ne bude „Pal Ilzeri“.

Nastavak na Sportski Žurnal...