Izvor: Politika, 16.Avg.2010, 01:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Posle Kube i Bornea zasvirao u kafani

Merlin Šeperd, svetski izvođač tradicionalne narodne muzike Jevreja iz istočne Evrope, prošao je sa svojim bendom festivale na Kubi i Borneu, svirao u sidnejskoj Operi i juče, posle nekoliko numera izvedenih ispred Doma kulture, prešao u jednu kafanu da muzicira za svoj groš i oduševljene goste

Guča – Dejan Lazarević (26) preksinoć je sa svojim orkestrom i gostima oborio s nogu nekoliko hiljada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obožavalaca, uzrasta od unuka do dede. Kapelnika iz Požege voli i staro i mlado i Lazarević je s pravom dobio priliku da otvori niz velikih koncerata na jubilarnom saboru u Guči.

Ista scena, ispred Doma kulture, sinoć je prepuštena godinu dana mlađem Dejanu Petroviću iz sela Duboko kod Užice, takođe višestrukom prvaku sa ovog prvenstva za trubače koje, može biti, nema paralelu u svetu.

Zar bi, inače, Merlin Šeperd (47) iz nekog drugog razloga došao u Dragačevo? Vodeći svetski izvođač tradicionalne narodne muzike Jevreja iz istočne Evrope prošao je sa svojim bendom festivale na Kubi i Borneu, svirao u sidnejskoj Operi i juče po podne, posle nekoliko numera izvedenih ispred Doma kulture, prešao u jednu gučku kafanu da muzicira za svoj groš i oduševljene goste.

– Svirao sam sa Bobanom i Markom Markovićem na njihovim numerama, jednom sam svirao i za Đurđevdan u Vladičinom Hanu, to je bila neka džipsi proslava, i uvek se oduševim kad čujem vaše trubače – rekao je za „Politiku” muzičar iz Brajtona u Engleskoj.

U sastavu ima samo profesionalce kao što je i sam, kompozitore i muzičke urednike sa Kariba, iz Rumunije i Južne Afrike, dok je poletna i vrckava lokalna solistkinja, Ruskinja po nacionalnosti. Šeperdov sastav zove se „Fanfare” i on ne odobrava poređenje po kome tom instrumentu naliče današnje napast trube sa stadiona, vuvuzele.

– To može da bude slično jedino ukoliko u vidu imate fanfare iz doba Rimskog carstva – kaže i moli da se objavi kako je za njegov dolazak u Guču zaslužan i Britanski savet.

Zrno slave juče je pripalo i skoro zaboravljenom Milovanu Babiću iz užičkog sela Krvavaca, koji odavno ne svira na Saboru. Ali, dok je svirao pozlatilo mu se jer je direktor Sabora, Adam Tadić, u podne saopštio da je upravo Babić, sa 11 prvih mesta koje je osvojio sam kao trubač, sa svojim orkestrom, kod stručnog ili žirija publike i priznanjima za izvornost, najbolji trubač u povesti ove sad već poluvekovne priredbe.

Babić je, inače, svirao čak na 24 sabora. Po broju osvojenih prvih mesta slede ga Slobodan Salijević iz Prekodolca (8), Fejat Sejdić iz Bojnika (8), Svetozar Lazović iz Ježevice (8), Milovan Petrović iz Dubokog (8), Raka Kostić iz Lukova (7), Bakija Bakić iz Vranja (7), Boban Marković iz Vladičinog Hana (7), Milivoje Stanimirović iz Krvavaca (7) i Boško Ostojić iz Zlakuse (6).

Babić će još dugo ostati čelnik desetorice slavnih jer se, od svih među njima, takmiči još samo Boško Ostojić (74). Ali, on je na ovom Saboru više kao trećepozivac jer se posle pauze od sedam godina vratio u orkestar na molbu unuka Veljka i svira – treću trubu.

Zbog dragačevskih truba i Sabora jedna mlada Amerikanka preletela je Atlantik. Zove se En Taj (32), živi u Portlandu i radi kao agent osiguranja, a ovamo je dovodi čežnja stara pet godina. Toliko je prošlo od njenog prvog boravka u trubačkoj prestonici sveta, pa nije mogla da odoli i ne vidi zlatno izdanje.

Na istom travnjaku, takoreći za „zajedničkim stolom” su još dvojica dvadesetogodišnjih Francuza, Gael Kialva i Ulis Bjanko, te Pjotr Glovacki (23) iz Poljske. Razgovaraju bez problema i složno natežu iz zajedničke, sve praznije pljoske. Na boci piše da je unutra „Dedina rakija šljivka” i proizvodi je Milorad Tanasković iz sela Milićevaca kod Čačka.

– Jao, imate dobar kajmak i pogaču – rekla je En, izgovarajući dve poslednje imenice na srpskom.

U slične, stare srpske pojmove mora se ubrojati i opanak. Ovde je donet jedan koji je po veličini cipela broj 86, a života je koštao dvojicu volova.

Opančar Slaviša Ivanović (50) iz Jagodine priča da je u izradu pravog, džinovskog opanka utrošio deset dana truda i 2,3 kvadrata kože od volovskih vratova, za šta je bilo potrebno odrati dva grla.

– Ukoliko bude zainteresovanih prodaću ga za 30.000 dinara. A za deset godina vredeće stotinu evra, jer ovo niko neće da radi – kaže Ivanović.

Njegovi u Jagodini već 80 godine žive od opančarstva, radnja mu se zove „BiS” (Beba i Slaviša), a supružnici Ivanović u porodični posao uključili su i obe kćeri i dva sina.

– Druge, normalne opanke prodajemo po ceni od 2.000 do 5.000 dinara, zavisno od veličine. Za dan rada mogu da načinim dva para i grešite ako mislite da ih kupuju samo igrači narodnih kola.

Saborski dani u Guči, juče, drugi od ukupno deset, ponudio je svakom posetiocu ponešto, počev od narodnog veselja za dušu i gušu, do klasične umetnosti. U Muzeju trube i u njemu postavka Udruženja samoukih slikara i vajara Dragačeva, Galerije naivne umetnosti iz Kovačice, dela Leposave Milošević-Sibinović, likovne kolonije „Srpska Sveta gora” iz Ovčar Banje, zatim Jovana Nikolića Ere iz Požege, Milomira Končulovića iz Aranđelovca i Gorice Šegović iz Blaca.

Ispred Muzeja zatekli smo Leposavu Milošević-Sibinović koja je ovde predstavljena sa 12 radova na jagnjećem pergamentu u kombinovanoj tehnici. Slikarka pripoveda da su dva dela iz tog tuceta bila prikazana prošlog maja u centralnoj palati Uneska u Parizu, tokom izložbe „Pergament Srbija”, koja je obuhvatila ostvarenja 107 umetnika iz 30 država.

– Za mene je baština večna riznica na tragu smisla postojanja, a pergament pogodno tle svečanog, neobičnog materijala. Ponosna sam što sam prvi profesionalni umetnik koji je izlagao u Muzeju trube u Guči – kaže ona.

Program Sabora za danas predviđa, pored drugog, i koncert grupe „Balkanika” i Sanje Ilića, a zatim i Dragana Kojića Kebe sa trubačima, sve od 20.00 sati na glavnoj saborskoj pozornici.

G. Otašević

objavljeno: 16/08/2010

Nastavak na Politika...