Izvor: Politika, 13.Avg.2010, 01:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Planinski vuk čeka Gorana Bregovića
Devetoro mladih Francuza, prvenčad među gostima 50. Sabora u Guči, prevalilo dalek put zbog koncerta „Orkestra za svadbe i sahrane”
Guča – Prvi gosti 50. Dragačevskog sabora, razmešteni u ležaljke između borova, pod jedan šator ili jednostavno na ledinu, bejahu juče ujutro u dubokom snu pa smo se upoznali tek iz drugog pokušaja, oko podneva.
– Ja sam Sebastijan Bino – reče najstariji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz raspoložene galske postave koja obuhvata devetoro mladih Francuza i njihovog psa.
– Šta radite?
– Čekamo koncert Gorana Bregovića – uzvratio je ležerno sagovornik kao da je to za deset minuta ili jedan sat, a ne tek u iduću sredu.
Sebastijan, zatim, priča da dolazi iz Grenobla, ima 33 godine i radi dva posla: zimi u skijaškoj patroli po Alpima, leti u gorskoj službi spasavanja. On je potpuni novajlija u Guči i ovde se sasvim slučajno sreo sa grupom zemljaka koji su lane već bili u Dragačevu. Složno objašnjavaju da su doputovali kako ko (kolima, vozom ili stopom), ostaće makar sedam dana i imaju „dovoljno novca za rakiju“. Za konak su se već snašli, izabravši senovit ćošak u dvorištu Osnovne škole u Guči.
Nije im mnogo sedam dana čekanja, nije im bila daleko ni dragačevska varošica, i neće im biti dosadno. Posebice kad se pojave trubači, već danas u 10 sati, kad zvanično počinje 50. Sabor kod spomenika neznanom muzikantu u središtu mesta. Tu će pasti prva zdravica i otvaranje prvenstva Srbije i sveta za trubače, i veseljake uostalom.
Prethodnica velikoj muzičkoj sviti od 500 trubača – to je ukupan broj svih koji će svirati u Guči – jesu, po običaju, krčmari. Juče su, s momcima, zatezali šatre i istovarali espap pa će Guča od 13. do 22. avgusta imati bar pet puta više stolica u kafanama nego stanovnika.
U bašti hotela „Zlatna truba“ sedi zakupac Mile Lučić (49) iz Beograda, bistri novine i pogleda da li je svih 1.200 stolica zategnuto pod konac. Priča da među hotelskim gostima ima, u najavi, Slovenaca i Hrvata, i ne upušta se u detalje o cenama jer, veli, danas mogu da budu jedne a sutra druge.
Preko puta hotela, ćevabdžija Slavko Komlenović (48) postavlja roštilj i odmah kaže da su se u njegovoj branši svi dogovorili da pljeskavice prodaju za 200 dinara. Lani je držao isti dućan na istom mestu i nije se proslavio, sad je rešio da popravi bilans. Makar u upornosti ne oskudeva, jer za svoju ćevabdžinicu „Čaršija“ u Čačku, već godinama, svakog jutra nabavlja original pogače čak sa Baščaršije, iz 257 kilometara udaljenog Sarajeva. Mnogi naši pekari probali su da naprave iste, ali im nije išlo.
– Tek četvorica majstora u Sarajevu rade to testo koje se na vatri drži samo 55 sekundi. Ali, za sve ostale čitav postupak je tajna – veli Komlenović.
Na pola puta od središta varošice do pozornice Sabora je livada nepoetskog naziva – Kriva bara – koja se za ovu priliku pretvara u more šatri i tezgi. Do juče, tu i u varošici, bilans je bio sledeći: izdato je osam placeva za šatre po ceni zakupa od 300.000 do 650.000 dinara, pet mesta za roštilje (od 160.000 do 630.000), 449 metara za tezge u prvoj zoni (10.000 dinara po dužnom metru) i 300 metara u drugoj zoni (5.000 dinara po metru). Lako se da izračunati da će, pored 2.000 učesnika u saborskim programima, u Guču doći bar još toliko ljudi drugim poslovima.
– Moja šatra ima 240 stolica, zakup sam platio 300.000 dinara, i angažovao sam 25 ljudi, od kojih su devetorica konobari. Dugo je deset dana, videćemo šta će biti – priča čačanski ugostitelj Srbo Raketić (48).
Između šatorskih krila svoju robu istovarili su prodavci nove muzičke zaraze koja se širi iz Afrike. Lazar Marčeta (49) iz Sremske Mitrovice sa tročlanom ekipom slaže vuvuzele i pokazuje nam instrument koji pravi nesnosnu buku:
– Vuvuzela ima samo jedan deo i potrebno je jedino da duvate. Za cenu ćemo videti, možda 300 dinara, ili dve za 500...
To je, eto, kratak predsaborski zapis sa ulica i iz sokaka Guče koja očekuje stotine hiljada gostiju, oni dobar provod a domaćini lepo vreme. Kako se ovo poslednje može izvesti?
– Ako su Rusi, tokom Olimpijade 1980. godine, mogli da obezbede da dva meseca ne pada kiša, možemo mi makar da sprečimo da deset dana ne padne grad. Zato sam jutros Radarskom centru u Užicu uputio zahtev da u vreme Sabora bude povećan broj protivgradnih raketa u Guči, kako nas ne bi iznenadilo nevreme kao onomad, 7. avgusta – reče nam Slobodan Jolović, domaćin 50. Sabora u Guči, koji počinje danas.
Gvozden Otašević
objavljeno: 13/08/2010
