Izvor: Kurir, 10.Okt.2011, 16:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NEIZVESNA SUDBINA CENTRA ZA KROMPIR U GUČI
GUČA - Posle više od pola veka postojanja i nemerljivog doprinosa unapređenju poljoprivrede na brdsko-planinskom području, neizvesna je sudbina Centra za krompir u Guči, o čemu bi tokom nedelje trebalo da se razgovara u Ministarstvu za nauku i tehnologiju.
Ovoj naučno-istraživačkoj ustanovi, koja je preporodila proizvodnju krompira u našoj zemlji, predstoji obnova ili zatvaranje. Za sada se, kao moguća rešenja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << vide pronalaženje odgovarajućeg strateškog partnera ili prelazak iz nadležnosti Ministarstva za nauku i tehnologiju kao osnivača, u nadležnost Ministarstva poljoprivrede.
Za sastanak u Ministarstvu nauke dostavljen je spisak opreme Centra za krompir, među kojom su i fitopatološka laboratorija, za proizvodnju bezvirusnog sadnog materijala, agrohemijska laboratorija i oprema za ispitivanje tehnoloških svojstava krompira.
Vršilac dužnosti direktora Milić Domanović podseća da su istraživači Centra svojevremeno postigli izuzetne rezultate, prvo na uvođenju u domaću proizvodnju visokokvalitetnih, pretežno holandskih, sorti krompira, a potom selekcionisali i sopstvenih sedam, domaćih sorti.
"Moderno gajenje ove povrtarske kulture je za kratko vreme preporodilo sela na višoj nadmorskoj visini i sa siromašnijim zemljištem, a posle svega od nas kao da su svi digli ruke", kaže Domanović.
Pre devet godina je na Goliji, gde se nalazi parcela od 33 hektara, zabranjena dalja proizvodnja semenskog krompira, jer je ovo područje proglašeno za park prirode. U međuvremenu, nabavljena je moderna laboratorijska opema vredna više od milion evra, ali je pre tri godine Centru oduzeta poslovna kontrola semenske proizvodnje i dodeljena drugim institucijama, od kada nisu isplaćivane plate, blokiran je račun, isključeni telefoni i struja. Od nekada tridesetak zaposlenih, uglavnom istraživača, ostala su još samo četiri.
"Stopostotni vlasnik centra je država, u njegovo opremanje uložena su velika sredstva, a ta oprema sada stoji neiskorišćena. Posledice su poražavajuće - više ne postoji monitoring proizvodnje krompira za jelo, pojavile su se karantinske bolesti, čije prisustvo potvrđuju neke inostrane laboratorije, a zbog svega toga više nismo ni na listi izvoznika, izgubiši tradicionalna tržišta u Rumniji i Bugarskoj", ističe Domanović.
Kako je podsetio, u međuvemenu je došlo i do komplikcija u kontroli proizvodnji semenskog krompira. Početkom ove godine Vlada Srbije pokušala je da pokrene pitanje rešavanja statusa Centra u Guči, formirana je i radna grupa, ali rezultata još nema.
Nedavno se na ovu temu raspravljalo i na sastanku Grupacije "Plodovi Srbije", koja okuplja tridesetak firmi koje se bave proizvodnjom i prometom.
