Izvor: Glas javnosti, 11.Avg.2009, 02:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majstor nad majstorima
GUČA - Majstora trube preksinoć su u Guči - pozlatili! Dve godine pošto je u prestonici trube proglašen - majstorom, Dejan Petrović, trubač iz Dubokog kod Užica, preksinoć je na majstorsko pismo stavio dva - zlatna pečata. Zlatnu trubu, nagradu publike, primio je očiju punih suza, Prvu trubu Sabora, nagradu stručnog žirija, pun sreće kakva se retko viđa.
- Ja... nemam reči da ovo opišem! Ako postoji nešto iznad sreće, onda to sada osećam - sve je što je Dejan >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << uspeo da izusti u prvom momentu, tren pošto je obelodanjeno da su dve glavne nagrade Sabora završile u njegovim rukama...
Probudili Užice
Zlatnu i Prvu trubu Guče, svi koji život provedu uz limeni instrument sanjaju kao najveću radost, one su garant trubačke besmrtnosti, dobiti prvu i zlatnu trubu istovremeno, privilegija je probranih.
- Jeste, zaplakao sam u tom prvom trenutku... Držao sam u rukama ćerkicu, u kuću Petrovića stiglo je do sada šest Zlatnih i dve Prve trube Guče, setio sam se i oca, sve se složilo i suze su same krenule - priznao nam je Dejan, malo kasnije, kada se prva salva čestitki koje su stizale sa svih strana malo stišala.
Samo koji sat kasnije, malo iza ponoći, Dejan i njegovi iz orkestra već su trubama - budili Užice.
- Dođemo u Užice, stan pun naroda, komšija, prijatelja... Šta drugo, uzeli smo trube, grunuli iz sve snage, probudili ceo komšiluk, i za čas napravili pravo narodno veselje... Istovremeno, i naša kuća u Dubokom bila je puna naroda, pola sela stiglo da čestitaju dedi i babi, prababi, naš uspeh - pričao nam je juče ujutru Dejan.
NJegov otac, sada pokojni Mića Petrović, trubačka je legenda i Guče i čitave Srbije... Umeo je kao malo ko kroz trubu i da peva i da plače, snimci njegovih nastupa u Guči još se čuvaju i slušaju... Stopama oca još kao dečačići krenuli su i Dejan i Dejanov brat Darko, uz njih i nekoliko momčića iz sela... Prvi put u Guči su svirali 1998. godine, trube i bubanj bili veći od njih, preksinoć, ponosno su otišli iz srca Dragačeva kao - najbolji!
- Darko i ja, naravno, učili smo od oca... Kao učitelj bio je strog da strožiji ne može biti... Hiljadu puta propisno nas je izgrdio kad nešto ne bi odsvirali kako treba, kad ono što nam je odredio ne bismo navežbali kako je rekao - priseća se Dejan trubačkih početaka...
Ne pada iver daleko...
Prerana smrt oca presekla je dvojicu dečačića.
- Bilo je teško, ali, verujte mi, i dan danas Darku i meni jednako je teško zbog tog gubitka... Šta bi samo dali da je doživeo da vidi naše uspehe, onu našu sreću od sinoć - veli Dejan.
Guča voli Dejana! NJegova kola redovno podižu na noge publiku na stadionu kraj Belice, urnebes koji njegovi trubači prave po šatrama Guče deo su istorije trubačke varošice...
- Guča postaje svetski trubački festival i to je dobro. Ipak, ne mogu a da ne kažem, da mi pomale nedostaju oni stari saboraši, da mi nedostaju oni urnebesi pod šatrama, veselja do zore... Sad se to malo promenilo, više je stranaca a oni ne umeju da se vesele kao mi Srbi - kaže Dejan.
