Izvor: B92, 20.Apr.2013, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lažnjaci i u luksuznim buticima
Beograd -- Falsifikovana roba već se godinama slobodno nudi u kineskim radnjama, ali i ekskluzivnim buticima.
Kopije "luj viton" torbica, "guči" sunčanih naočara, "kartije" satova, "pjaćoti" cipela ili "lankom" krema samo su neki od proizvoda koji se bez teškoća prodaju na buvljacima i u buticima širom Srbije.
Posebno mesto lažnjaci zauzimaju i na internetu, gde je ih je sve više.
U Upravi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << carina ističu da ulažu velike napore da spreče prodor krivotvorene robe u Srbiju, ali na naše tržište stižu plagijati svih vrsta. Falsifikatori su sve veštiji, jer su stekli decenije iskustva, a posao im olakšava i situacija u kojoj nosilac prava na neki žig u Srbiji nema ovlašćenog zastupnika. Postupak nema ko da pokrene, pa trgovini nema prepreke.
"MEJD IN ČAJNA"
Čak dve trećine kupaca u Srbiji povremeno kupuje kopije poznatih brendova. Falsifikovana roba mahom se pravi u Kini, Južnoj Koreji, Tajvanu, odakle se potom transportuje na Bliski istok ili u istočnu Evropu, gde se pakuje u ambalažu koja je identična originalnoj i potom se distribuira na tržišta zapadne Evrope.
"U 2012. godini carinici su na graničnim prelazima zaustavili uvoz više 780.000 komada različitih odevnih predmeta, kozmetičkih preparata i parfema, igračaka", kažu u Upravi carine.
U tom periodu povreda prava intelektulne svojine nedvosmisleno je utvrđena za 22.243 proizvoda i ta količina sada čeka na uništenje.
Uz "Luj Viton" i "Guči", najpoželjnije brendove za kopiranje, slede "Barberi", "Tifani", "Prada", "Hermes", "Šanel", "Dior", "Iv Sen Loran" i "Kartije". U ponudi su sve poznate marke, pa lažna tašna "prada" ili "luj viton" može da se pazari ne samo na buvljaku, nego i u centru Beograda, ali po ne tako niskoj ceni. Razliku između originala i kopije sve je teže primetiti. Visoka cena, međutim, nije garant da je tašna original, jer su se plagijatori izveštili u proizvodnji.
"Na meti falsifikatora je gotovo sve - od odeće, kozmetike, pa do hrane, lekova i auto-delova", kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača.
"Problem je u tome što su i država i proizvođači tolerantni prema takvim pojavama. Proizvođač treba da reaguje, da obavesti potrošače, jer tako ih štiti i dobija poverenje. Ako proizvođač blago reaguje na falsifikat, onda se može sumnjati da i on u tome učestvuje".
