Izvor: Politika, Tanjug, 07.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kud Dženifer, tamo i Saša
Američki marinci priznali pobedu srpskih trubača uz ocenu da sviraju „fantastično”
Guča – Svaki dobar konak u Guči, pre ili kasnije, dočeka svog gosta, pa je u danima Sabora trubača teško pronaći prenoćište i za visoke uzvanice. Sa tim se sučelila i Dženifer Braš, zamenik ambasadora SAD u Beogradu.
– Pošto nije bilo odgovarajućeg smeštaja u Guči, ona je ugošćena u hotelu „Park”, u 30 kilometara udaljenoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ivanjici – kaže za „Politiku” Adam Tadić, direktor Centra za kulturu u Guči.
Lane u ovo doba gošća je bila u Dragačevu, pa u ime svog poslanstva obećala da će na sabor dovesti jedan orkestar iz svoje postojbine. Sada se ovde pojavio sekstet uglađenog imena – „Diplomate” – i deo su većeg orkestra američkih Mornaričkih snaga Evrope i Afričkih udruženih snaga.
Ovde su juče po podne, na pozornici ispred gučkog Doma kulture, izveli kompoziciju „Hotel Kalifornija” od grupe „Igls”, primoravši mnoge posetioce da cupkaju u njihovom ritmu.
Šef orkestra Adam Stjubl opisao je kako se sa srpskom muzikom sreo pre devet godina, slušajući snimke Bobana Markovića iz Vladičinog Hana, i time potvrdio što već znamo. Da je Hančanin najbolji beli trubač na svetu. Nadmoć samoukih Srba priznaje i saksofonista „Diplomata” Soni Karter.
– Da, vaši trubači su fantastični. Mi im nismo ravni – veli Amerikanac.
Marinci su, posle tri numere, mesto na bini prepustili drugima, pa krenuli ulicama Guče, koliko da bi protegli noge. Sve vreme ostali su u vidokrugu dvojice pripadnika specijalnog obezbeđenja i američki trubači juče su bili jedini saboraši sa ličnom gardom. Ni srpski političari ovde više ne koriste tu zaštitu.
Ako su negde Amerikanci, zna se ko je u blizini.
– Iz ambasade Ruske Federacije u Beogradu poručili su juče da će ambasador Aleksandar Konuzin doći u nedelju, na finale sabora – veli Adam Tadić.
Kud Dženifer, tamo i Saša. Tako je Guča, dakle, još jednom proizvedena u svetski poznato mesto, i tu više nikakve diplome nisu potrebne.
Revija osam trubačkih orkestara iz osam država bila je prilika tek da se saboraši razonode, jer nije reč o sviračima od klase. Ali, valja im čestitati što su, kao amateri, krenuli na dalek put o svom trošku. Još su zahvalni što im je data prilika da u Guči sviraju u netakmičarskom delu programa.
– Ovo su vrhunski muzičari – kaže za srpske trubače Žulijen Bodar (28) iz Tuluza.
On je ovde doveo svoju kapelu po imenu „Trubaduri”, ali samo desetoricu od 25 standardnih članova. Prvi put je u Guči, sluša i uči. Mladi Francuz priprema doktorat u Trstu iz oblasti mehanike fluida i zahvaljujući tome saznao je za Dragačevo. U italijanskoj luci za doktora tehnologije sprema se i mlada Čačanka Marija Vukićević (27), ona je Žulijenu ispričala da postoji Guča i molila domaćine da Francuze prime u program ukoliko, evo, dođu.
Gučom su opčinjeni i mnogi mladi Srbi i srećni su kad na sabor prvi put dođu bez očeve superkontrole, u svojoj režiji. To se ove godine posrećilo Ivani (16) i njenom bratu Gojku Milikiću iz Vršca. Bili su i ranije u Guči, ali uvek sa ocem, a sad kampuju sa društvom na visu iznad varošice, u livadi Andrije Stanića. Ona je drugi, on četvrti razred gimnazije i spremni su da podele sve što su poneli, pa nas Ivana osmeh nudi doručkom, ili kafom sa primusa.
Za to vreme, dole u varošici, ukrštaju se niti posla i zadovoljstva. Prvim povodom u Guču je i ove godine stigao Ljubiša Šapić (50), elektroinženjer sa dve adrese (Čačak i Rimini u Italiji). Ovde prodaje suvenire koje je sam osmislio – figurice od drveta.
Do Doma zdravlja, noću između četvrtka i petka, dopremljeno je još petoro saboraša, ali potpuno pometenih alkoholom, i tu su dobili putokaze za povratak u realnost.
-----------------------------------------------------------
Policija pronašla roditelje ostavljene devojčice
Preksinoć u 23.00 sata policajci u Guči pronašli su četvorogodišnjakinju kako leži na ulici bez ikoga svog. Mala Romkinja dobila je napad i odmah bila preneta u ovdašnji Dom zdravlja, ali za detetom nije došao niko.
– Umili smo je i obukli, smestili u jednokrevetnu sobu. Dobila je medicinsku pomoć i čokoladu i tokom jutra obavestili smo Centar za socijalni rad u Guči da preuzme dete – priča za „Politiku” dr Duško Šuluburić, direktor Doma zdravlja.
Mala je ispričala medicinarima da se zove Snežana i da su joj roditelji ostali „tamo gde su velika svetla”. Međutim, juče u 9.00 sati ujutro nije bilo nikakvog svetla pa je socijalna radnica Milica Trifunović sa devojčicom i u pratnji policajca krenula da traži rodbinu mališanke. Srećom i slučajem, već iz prve pronašla je Snežaninu porodicu, Rome iz Aleksinca, kako leže na livadi pored Autobuske stanice u Guči, i predala im devojčicu. Kako to da se roditelji nisu zapitali gde je dete čitavu noć.? Eh, kako...?
G. Otašević
[objavljeno: 08/08/2009]
.jpg)
