Izvor: Politika, 18.Okt.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuća dobre nade
Ljudi prikovani za postelju već godinama imaju vrhunsku negu i pažnju u Domu zdravlja u Guči
Guča – Dom zdravlja u Guči trenutno ima 11 pacijenata koji su, kako medicinski radnici ove ustanove jednostavno kažu, „na smeštaju”. Reč je, uglavnom o starim i nepokretnim osobama koje lekari i sestre već godinama rado primaju i neguju, po čemu je ova zdravstvena kuća jedinstvena u nas.
Stacionar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u čuvenoj dragačevskoj varošici ima ukupno 30 postelja i nikad se, na sreću, nije dogodilo da budu popunjene.
– Zbog toga smo pre osam godina došli na zamisao da deset kreveta zadržimo za bolničke namene, a 20 pretvorimo u domski smeštaj. Tu primamo pacijente sa nemedicinskim indikacijama, uglavnom teško pokretne ili nepokretne. Njima je neophodna dobra nega koju ne mogu da im pruže porodica i nestručne osobe – ističe za „Politiku” dr Duško Šuluburić, direktor Doma zdravlja u Guči.
Dnevni boravak košta 1.020 dinara i obuhvata smeštaj, ishranu, lekarsku i bolničku negu. O domcima 24 sata brine dvoje lekara i 12 medicinskih sestara koji su posvećeni samo njima, dok je rodbina dužna da pribavi pelene i donese lekove od izabranog lekara, na osnovu izveštaja koji sastavlja njegov domski kolega.
– Nije nam stalo da uzmemo novac po svaku cenu – napominje direktor – i zahtevamo da se poštuje red. To podrazumeva, pre svega, neugrožavanje drugih pacijenata pa ne primamo psihotične osobe, sa psihičkim promenama koje ne možemo da smirimo terapijom.
Minulih godina kroz smeštaj je prošlo preko stotinu osoba iz mnogih gradova Srbije.
– Ostaju, uglavnom, do kraja. Međutim, imali smo nekoliko slučajeva da su ljudi, ovde primljeni kao nepokretni, otišli kući svojim nogama. Upravo imamo jednog pacijenta koji ovde nepokretno leži teći put, a dvaput je odlazio bez ičije pomoći – opisuje dr Šuluburić.
Po stažu, najstariji domac je R. J. iz obližnjeg sela Puhova, koji je ovde neprekidno od 22. februara 2005. godine. Prošlog meseca, recimo, na smeštaj je primljena i starica iz Čikaga O. LJ. od 90 leta.
– Rodom sam iz Donjeg Lapca u Lici i nemam nikoga u Srbiji. Dobro mi je, pokretna sam, ništa me ne boli, samo sam slaba. Došla sam u moju postojbinu, eto... – priča nam razgovorljiva stara Srpkinja.
Dr Šuluburić tvrdi da ovako „humana praksa i kvalitetna nega ne postoje nigde u Srbiji”, dodajući da je prirodni krajolik takođe melem za dušu. Za nevolju, i stanovništvo ovog kraja Srbije već je u poznom dobu, pa je prosečna starost Dragačevaca tačno 50 godina.
– Imamo saglasnost Zdravstvenog centra u Čačku i lokalne samouprave u Lučanima da proširimo smeštaj na oko stotinu postelja. Za takav plan već postoje kotlarnica, vešeraj, kuhinja i trpezarija, a potreban nam je samo novi prostor za krevete. Projekat već ima ekonomsku računicu, i otvara nova radna mesta – kaže direktor DZ u Guči.
I danas je, eto, ovaj dom zdravlja kuća dobre nade za ljude koje je bolest prikovala za postelju. Oni ovde makar lakše nose krst svoje sudbine, a velikih briga lišeni su i srodnici nepokretnih osoba, sada okrenuti svojim životima.
Gvozden Otašević
objavljeno: 19.10.2010
