Izvor: Politika, 20.Avg.2010, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I Rusi i Amerikanci hoće prvu trubu
Za Markovića je „Njujork tajms” napisao da njegove pesme „imaju mlazni pogon” i šta tu da se doda? Takvom muzičaru bilo je potrebno samo obezbediti trubu. Danas je on imućan čovek koji od svirke izdržava stotinu duša u Hanu
Guča – Na saborskoj pozornici večeras će, od 23sata, šesnaest najboljih trubačkih orkestara Srbije odsvirati „Ponoćni koncert” i to je, po tradiciji, generalna proba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za veliki finale, na kome će isti učesnici svirati u subotu uveče. Svi bi hteli na pobedničko mesto i svi se pitaju koga li će pogledati sreća, jer za zvanjem pobednika Guče obavezno putuju makar zrno lave i bolji život.
Sa iste scene, recimo, 2001. godine sišao je Boban Marković (46) iz Vladičinog Hana, dobivši jedne avgustovske večeri sve desetke od stručnog žirija, i pošto više ne može da napreduje odlučio je da završi saborsku karijeru. Posvetio se turnejama i festivalima po svetu i postao imućan čovek koji od svirke, zajedno sa članovima svog orkestra, izdržava stotinu duša u Hanu. On ima savršen, apsolutni sluh pa je, recimo, čuvši samo jednom čuvenu melodiju „Ševa” rumunskog kompozitora Georga Eneskua, odmah uspeo da je ponovi, ne pogrešivši nijednu notu.
Za Markovića je „Njujork tajms” napisao da njegove pesme „imaju mlazni pogon” i šta tu da se doda? Takvom muzičaru bilo je potrebno samo obezbediti trubu.
– Češka truba marke „černi”, solidne izrade, danas košta oko 100.000 dinara. U poslednje vreme pojavile su se i neke bez oznake, verovatno kineske, upola jevtinije – kaže Goran Ranković (37), kapelnik iz Guče i jedan od trubača koji dolaze.
Sa tim početnim kapitalom, talenat plus truba, mnogi su stekli veliko ime. Recimo, Fejat Sejdić (69) iz pustorečke varošice Bojnik, koji je u Guči šest puta pobeđivao sa svojim orkestrom i odavde odlazio na koncerte u svetske metropole, ostavši upamćen kao Rom otmenog držanja, uvek u belom odelu i sa šeširom. Pre jednu deceniju preživeo je moždani udar, od tada ne svira ali je, ipak, i ove godine došao u Dragačevo da ga želja mine. I da vidi kako će na 50. Saboru proći njegov orkestar koji je sad pod komandama unuka Nebojše Sejdića (29).
Muzički najškolovaniji trubač na Saboru je Veljko Ostojić (25) iz Zlakuse kod Užica, ali je konkurencija na predtakmičenju bila tako jaka da ni on nije mogao direktno u finale. Mladić je apsolvirao na Umetničkom fakultetu Prištinskog univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, na odseku trube, i preostao mu je još samo diplomski ispit.
– Za diplomski imam samo svirku. Mislim da je to jedan koncert, jedna sonata i dve etide – kaže za „Politiku” Ostojić, koji je već dva puta osvajao prvu trubu Sabora.
Njegov orkestar je porodična manufaktura, pošto treću trubu svira Veljkov deda Boško (74), doboš otac Dragan (54), a bas brat Marko (23).
Oni, dabome, nisu jedini srodnici na ovom takmičenju, pošto su baš svi članovi orkestra Nebojše Sejdića jedan drugom rod.
Na Saboru se takmiče i trojica rođene braće Vranjanaca. Nenad i Mišo Mladenović sviraju zajedno a treći brat Dobrivoje Mamutović je basista u orkestru svog sina Ekrema Mamutovića. Otac trojici braće je Milan Mladenović, sestrić Bakije Bakića, koji se do 1996. godine zvao i prezivao Ekrem Mamutović.
– Te godine išli smo na gostovanje u Banjaluku, na jednu televiziju, i graničari na Drini rekli su nam da usput može biti belaja zato što imamo takva imena, Ekrem, Safet i slična. Ništa se nije dogodilo ali je otac, čim smo se vratili u Vranje, otišao u crkvu, krstio se i promenio ime i prezime u Milan Mladenović – priča nam Nenad Mladenović (40) koji je ove godine svirao u polufinalu Sabora.
U Guči se, takođe zbog muzike, juče pojavila i Meri Vorlik, ambasador SAD u Beogradu. Poručila je da joj je ovo prvi boravak na Saboru, obećala domaćinima da će doći opet ukoliko je pozovu i onda otišla na razgovor sa članovima orkestra „Zlatne uste” iz Njujorka, koji se ovde nadmeću za prvu trubu sveta. Ni Rusi, sa svoje strane, ništa ne ostavljaju slučaju. Njih zastupa jedan orkestar iz Podmoskovlja, u toku dana očekivali su dolazak ambasadora Aleksandra Konuzina u Guču, a vođa puta skrenuo je pažnju trubačima da se ne prepuštaju pivu dok ne prođe takmičenje.
U ovom, muzičkom svetu nenadano se obreo i jedan petao, po imenu Rajko. Njega je na svoj koncert, održan u sredu pred 35.000 poklonika, doneo Goran Bregović i kad god bi ga izvadio iz kutije i podigao uvis, jedan momak skriven na bini istog časa puštao je zvučni efekat kukurikanja. Tako je izgledalo da se to, kaobajagi, Rajko dere.
G. Otašević
objavljeno: 20/08/2010
