Izvor: Politika, 07.Avg.2012, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Guča u tajnim američkim depešama

Šta je o Dragačevskom saboru napisano u poverljivoj informaciji koju je avgusta 2009. ambasada SAD u Beogradu poslala Nacionalnom savetu za bezbednost

Guča – U hronikama Dragačevskog sabora trubača beleži se da je priredbu, od osnivanja 1961, posetilo više od 15 miliona gostiju iz matične i 83 države sveta. Po popisu iz 2011, varošica ima 1.768 stanovnika ali su dokoni meštani, brojanjem u glavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od kuće do kuće, utvrdili da u Guči stalno živi 1.296 duša. I u malecno mesto za vreme Sabora slije se više od pola miliona gostiju, a dokaz o tolikoj poseti postoji i u arhivi Saveta za nacionalnu bezbednost SAD.

U poverljivom izveštaju američke ambasade u Beogradu, poslatom Savetu 14. avgusta 2009, potvrđen je broj od „više od pola miliona slavljenika”, ali uz ocenu da je reč o festivalu tradicionalne srpske muzike u „siledžijskom, pivom podmazanom ambijentu”.

Izveštaj je bio poverljiv samo do avgusta 2011. kad je, zajedno sa drugim javljanjima namenjenim Vašingtonu, objavljen na „Vikiliksu”. Tu stoji da je autor američkog raporta iz Guče Dženifer Braš, u leto 2009. zamenik ambasadora SAD u Beogradu i otpravnik poslova američke ambasade.

Ona je početkom avgusta 2009. boravila ovde kao gost Sabora ali i, istovremeno, u ulozi domaćina orkestru američke mornarice stacioniranom u Napulju koji je, pod nazivom „Diplomate”, u Guču poslat da širi muziku a ne politiku. Ali u Dragačevu, izgleda, jedno bez drugog ne ide, što se vidi i iz izveštaja koji je gospođa Braš, vrativši se u Beograd, poslala svom ministarstvu spoljnih poslova.

Antonio Derel Rajs i Ekrem i Dobrivoje Mamutović u Guči 2009.

„Ambasada je, u ’taktičkom napadu’ na antiameričko raspoloženje, dovela orkestar mornarice da svira na festivalu trubačkih orkestara u Guči, u unutrašnjosti koja naginje nacionalistima”, počinje izveštač i ocenjuje da je to bilo „rizično”. Ali i odmah zaključuje da je orkestar „doživeo dobrodošlicu od strane zvaničnika, čak organizatora i, najvažnije – naroda”.

Napominjući da je pojavljivanje orkestra moglo da izazove „povratnu vatru, zbog antiameričkih pogleda tipičnih među učesnicima događaja”, sastavljač izveštaja kaže:

„Guča leži u Šumadiji, centralnom regionu Srbije, gde još vlada jak nacionalistički osećaj i mnogi ljudi povezuju SAD sa NATO bombardovanjem 1999. Festival privlači pojedince sa sličnim naklonostima, zajedno sa strancima, stavljajući ih u promukao ambijent glasne muzike, tradicionalne srpske hrane pečene na žaru i piva na točenje. Pojavljivanje vojnog orkestra u belim mornaričkim uniformama u unutrašnjosti Srbije moglo je da prizove negativne reakcije učesnika i štampe.”

.................................................

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 08.avgusta. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite  OVDE.

Gvozden Otašević

objavljeno: 08.08.2012

Nastavak na Politika...