Izvor: Glas javnosti, 15.Okt.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guča je srpski izvoz
Piše: Slobodan Vladušić, Filozofski fakultet, Novi Sad
Ukoliko se obrati pažnja na tri vodeće kulturne figure srpske istorije - na Svetog Savu, Dositeja i Vuka - videće se da su sva trojica delovala kao uvoznici ideja, dakle kao modernizatori kulture koji su u nju uneli nove kulturne paradigme. U tom smislu srpsku je kulturu moguće zamisliti pre kao jednu vrstu trgovačkog preduzeća, nego kao fabriku koja „proizvodi“ kulturu. NJen konkretan simbol možda bi mogao biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << MUNCHMELLOW, pozajmljen od strane naših zapadnih suseda kao nešto iskonski srpsko, mada je taj slatkiš zapravo licencirani proizvod čije je poreklo Engleska...
Zaključak da neutralna, međunarodna kultura ne postoji dovodi nas samo do zaključka da ukoliko ova država nema svoju kulturnu politiku, to ne znači da će njena kultura biti depolitizovana, već samo to da će neka drugačija kulturna politika popuniti prazan prostor koji ostaje iza nedostajuće kulturno-političke akcije same države.
Školski primer
Pokazna vežba popunjavanja tog prostora već je izvedena na polju savremene srpske književnosti. Nazovimo je „operacija Vidojković“; radi se o školskom primeru instaliranje jednog slabog pisca i poluobrazovanog mladića na mesto vodeće kulturne figure svoje generacije, mada je potpuno izvesno da se tu zapravo radi o iznajmljivanju formacijskog mesta pisca za odašiljanje vrlo jasnih političkih iskaza. Te iskaze mogli bi sa lakoćom da potpišu i neke radikalnije političke figure iz zemalja regiona, koje ovoj zemlji ne misle ništa dobro.
Ukoliko zamislimo da upravo ovaj pisac reprezentuje Srbiju u inostranstvu, videćemo da se time ne stvara samo izrazito nepovoljno mišljenje o ovoj državi, već se, na unutrašnjem planu, daje signal jednoj grupi ljudi zainteresovanih za književnost i kulturu uopšte, da je upravo takav politički angažman jedini način kakve-takve integracije sa svetom. Nije otuda ni čudno što veći broj mladih osoba u ovoj zemlji ima negativnu sliku o državi kojoj živi i narodu kome pripada. Jedino što je čudno jeste da to nekoga još uvek može da čudi.
Strategija nacionalne kulturne politike trebalo bi da se kreće između (1) potrebe za integracijom i (2) potrebe za očuvanjem onih elemenata nacionalne kulture koji ne mogu biti integrisani u evroprostor u meri koja bi bila dovoljna za njihov ekonomski i simbolički opstanak. Kulturna politika države morala bi da obuhvati osmišljeniju, sistematsku promociju naše kulture u inostranstvu, posebno onih kulturnih grana koje, usled jezičkih barijera, ne mogu biti integrisane uz pomoć samog tržišta. Tu mislim, između ostalog, i na književnost.
Veoma je važno da država u okviru brige za nacionalnu književnost preuzme na sebe i finansiranje sfere stipendija, a da pri tome ne postavlja nikakve političke uslove. U tom smislu ona bi bila nužan korektiv politizovanog fondacijskog podržavanja domaće književne proizvodnje.
Kulturna razmena
Odgovorna kulturna politika morala bi potom da se u izvesnoj meri pozabavi i uobličavanjem prisustva strane kulture u Srbiji, ali tako da se na taj način država centrira u međunarodnoj kulturnoj razmeni, i da od toga izvuče što veću simboličku korist. Šta znači to centriranje, pokušaću da pokažem na primeru EXITA. Naime, ovaj muzički festival je do sada uglavnom promovisan kao kontrapunkt Saboru u Guči, čime se neprestano podgrevala besmislena priča o dve Srbije.
Međutim, jasno je da se EXIT i Guča međusobno ne isključuju, već se, štaviše, nadopunjuju. Dok Guča predstavlja izvozni kulturni proizvod Srbije, EXIT bi se metaforički mogao nazvati greenfield investicijom multinacionalnog muzičkog kapitala u Srbiju. Poenta je upravo u tome da se EXIT načini dominantnim regionalnim muzičkim festivalom, koji bi centrirao Srbiju na mapi Evrope, omogućavajući joj tako da postane važan punkt u mreži evropske kulturne infrastrukture mnogo pre nego što Srbija postane član EU. Konkurent EXITA nije, dakle, Guča, već su to drugi festivali u regionu, i sve dok EXIT može da zadrži svoj dominantan položaj u odnosu na njih, moći će da igra ulogu kulturne kompenzacije naše sadašnje neintegrisanosti.
Nastaviće se
Pogledaj vesti o: Guča
