Izvor: B92, 04.Avg.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Guča - Trube za dubok džep
Preuzeto iz magazina "Ekonomist"
Prvi put od osnivanja Sabora, posetioci će morati da plate ulaznice. Procenjuje se da će ovogodišnji Sabor ostvariti dobit do 30 miliona dinara. Sve veća komercijalizacija ove manifestacije najveća je zamerka koju upućuju sociolozi kulture, jer samo takmičenje trubačkih orkestara biva potisnuto u drugi plan
Prvi put za gotovo pola veka, koliko se održava, posetioci će morati da izdvoje petsto dinara da bi posetili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dragačevski Sabor trubača.
S obzirom na to da očekuju pola miliona gostiju, organizatori smatraju da naplata karata na ulazu u Guču neće uticati na posećenost. Adam Tadić, direktor Centra za kulturu opštine Lučani, kaže da je prošle godine Sabor ostvario profit od 20 miliona dinara, dok se ove godine očekuje dobit koja će biti veća za 20-30 odsto, ističući pri tom da prihodi iz godine u godinu rastu. Budući da se ne očekuje rast posetilaca u odnosu na lane, dobit će značajno porasti od usluga, kao što su hrana, piće, smeštaj ili parking, koje će biti duplo skuplje nego prethodnih godina. Računica pokazuje da bi gost Sabora iz svog buđelara samo za troškove parkinga i ulaza trebalo da izdvoji hiljadu dinara, što je pet puta više u odnosu na proteklu godinu.
Za "elitu" ili "narod"
Brojne ulične tezge, šatori, zabavni park, na čijem je zakupu lokalna vlast prihodovala oko 15 miliona dinara, spremno je za petodnevnu zabavu. U čuvenoj kafani „Dačo" koja je najpoznatija u ovom kraju očekuju ogromnu posećenost i promet koji se može meriti sa onim koji ova kafana ostvari na godišnjem nivou. Zaštitni znak čitavog Sabora, porcija kupusa uz proju kod „Dača" će se služiti po ceni od oko 400 dinara. I lokalna vlast teži da u što većoj meri komercijalizuje 48. Sabor trubača, ali i svaki naredni. „Iako nastojimo da u Guču dođe milion gostiju, više se isplati da Sabor poseti 100 hiljada poslovnih ljudi. Od njihovog novca korist bi mogla imati i lokalna zajednica kroz ekonomski razvoj čitavog kraja", kaže Slobodan Jolović, predsednik opštine Lučani. On navodi da od ulaznih karata Sabor neće imati nikakvu dobit, jer će prikupljeni novac biti iskorišćen za pokrivanje troškova organizacije.
I dok je za onoga ko prima prosečnu platu u Srbiji Sabor i dalje luksuz, a za druge "jeftina zabava", samo takmičenje biva bačeno u drugi plan. To je i razlog zbog koga, kako kaže Milena Dragićević-Šešić, sociolog kulture, kritičari imaju zamerke na ovu manifestaciju. „U prvom planu je jelo, piće, provod, dok je festivalski deo bačen u pozadinu", objašnjava ona, ističući da bi održavanje čisto muzičkog festivala ukinulo svaki razlog za kritiku Sabora.
Razlog zbog koga je Guča izrasla u nacionalni brend, Dragićević-Šešić, objašnjava činjenicom da je pomenuta manifestacija postala sinonim za vrhunac uživanja. „Sabor je postao simbol neuspostavljanja nikakvih barijera u ponašanju od trenutka kada stupite u Guču. On predstavlja najbolji pokazatelj kako se uživa u grču u kome živimo već duže vreme", kaže ona, dodajući da od početka 90-ih u Srbiji gotovo da i nije bilo mesta za hedonistički pristup životu. Na ovaj način, prema njenim rečima, svako je pozvan da oslobodi neke skrivene karakteristike ličnosti.
Svoj gazda
Uprkos brojnim kritikama upućenim komercijalnoj strani Sabora, broj stranaca svake godine je sve veći. Organizatori očekuju da se, ukoliko„posluži" vreme, u Dragačevu može očekivati i do 30 hiljada stranih posetilaca.
„Kada je prenoćište u pitanju svi okolni gradovi već su prepuni gostiju, biće onih koji će spavati i po automobilima, tako da niko neće ostati nezbrinut", kaže Tadić. Izvesno je ipak da će najviše koristi od ove usluge imati meštani, kod kojih prenoćište košta i do 50 evra po osobi. U domu Branke Timotijević, cena smeštaja iznosi 20 evra, što je prosek.
„Mislim da meštani preteruju jer na svaki način pokušavaju da uzmu novac, naročito kada je ova usluga u pitanju", kaže gospođa koja izdaje smeštaj još od prvog Sabora održanog pre 48 godina, kada su se, kako kaže, gosti primali bez bilo kakve novčane nadoknade. Ovo, međutim, nije jedini pokazatelj koji razlikuje današnju manifestaciju od nekadašnje. Od saborskih sredstava, nekoliko poslednjih godina izmenjena je, kako kaže Adam Tadić, kompletna infrastruktura ove varošice koja ima oko tri hiljade stanovnika. „Izgrađeni su moderni objekti, kao što je stadion sa reflektorima i pozornicom, a koju je ranije činila jedna drvena baraka, zatim motel, nekoliko mostova i uređeno je korito reke Bjelice", navodi Tadić.
Vlada Srbije je najavila da će i ove godine podržati Sabor, tako što će uplatiti 20 miliona dinara na račun Centra za kulturu opštine Lučani. Slobodan Jolović, predsednik ove dragačevske opštine smatra da bi Vlada trebalo da bude stalni pokrovitelj ove manifestacije, a ne da se svake godine do poslednjeg trenutka čeka njena podrška. „Budžet opštine je mali i ne želimo da zavisimo od sponzora kao ni od volje vlasti, već moramo sami ostvariti prihode od kojih ćemo graditi lokalnu infrastrukturu", navodi Jolović. Opštinske vlasti su predvidele da do 2010. godine završe rekonstrukciju putne mreže, izgradnju Muzeja trube i Doma trubača, čime bi bili obezbeđeni smeštajni kapaciteti za sve učesnike Sabora. Na ovaj način, bar kada su investicije u pitanju, Guča bi bila spremna za pedeseti jubilarni Sabor trubača za koji je predviđeno da traje mesec dana.
Organizatori za 2010. najavljuju da će ovu varošicu posetiti milion gostiju jer će tada biti organizovano takmičenje za „prvu trubu sveta".
.jpg)
