Izvor: Politika, 11.Avg.2010, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragačevska truba iz Ljubljane
Vajar-kovač Robert Struna iskovao trubu iz jednog komada gvožđa, radeći tri sedmice sa dvojicom pomoćnika
Guča – Među priložnicima za Muzej trube, upravo osnovan uoči 50. Dragačevskog sabora u Guči, jesu i dvojica Ljubljančana, penzioner Aleksa Protić (74) i vajar-kovač Robert Struna (42). Doneli su i Saboru poklonili trubu od kovanog gvožđa načinjenu u Robertovoj radionici, i očekuju da dobije mesto na nekom komadu klesanog muzejskog kamena.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Na početku posla to je bila gvozdena štangla dugačka pet metara, zatim užarena na temperaturi od 800 stepeni pa izvađena iz peći i iskovana. Robert je na ovom komadu metala radio pune tri sedmice, sa dvojicom pomoćnika – priča Aleksa Protić za „Politiku“ u kancelariji direktora Sabora, pridržavajući poklon sa obe šake.
Prijatelja Strunu on opisuje kao jednog od trojice vodećih vajara-kovača u svetu danas, a iza tih reči stoje katalozi kao svedoci. Sagovornik naglašava primer, za ilustraciju:
– Struna je nedavno prodao jedan svoj umetnički rad ruskom milijarderu Romanu Abramoviču, dok je ovaj boravio na jahti usidrenoj u Šibenskom zalivu. To je statua Justicije, takođe od kovanog gvožđa, koju mu je Rus platio 600.000 evra.
Dragačevska truba iz Ljubljane je, razume se, bezglasna, i nema tog muzičara koji bi je duže zadržao u rukama.
Iza nesvakidašnjeg, izuzetno vrednog poklona Guči, teče ljudska priča iz dva dela. Jedan od darodavaca je, prezime poručuje, rođen u Guči, ali je neuporedivo veći deo života proveo ispod Triglava.
– Zbog četničkog porekla porodice nisam se mogao nadati posebnoj budućnosti ovde, pa sam još 1958. godine otišao u Ljubljanu i ostao zauvek. Tamo sam završio pravni fakultet ali sam cela veka radio kao privrednik u Sloveniji – pripoveda Protić.
Uspeo je da uredi život tako da, od 1961. godine, baš svakog leta bar po nekoliko dana provede u zavičaju i tako prisustvuje svim dosadašnjim saborima trubača. I to uvek kao jedan od ljudi u organizaciji priredbe, zadužen uglavnom za generalne probe, ali nikad za dinar honorara.
Šta je Roberta Strunu, pored prijateljstva sa starim Dragačevcem iz Ljubljane, navelo da se uvrsti među darodavce?
– On se nada da će mu ovaj rad postati i ulaznica za neki posao u Srbiji. Zajedno smo čuli, recimo, da će američka kompanija koja drži čeličanu u Smederevu pokloniti tom gradu kip Proklete Jerine, ukoliko neko uspe da ga načini od kovanog gvožđa i tako pokaže da ona nije bila samo mit – objašnjava Protić.
I on kaže da poklon-truba likom malo vuče na džezerske, neobično je i što su slova na mestima dirki otkovana u latinici, ali sve to pripada, je li, umetničkoj slobodi.
G. Otašević
objavljeno: 12/08/2010
