Izvor: Politika, 13.Avg.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktor za opkladu naučio da svira trubu
Zbog opklade sa Bobanom Markovićem, doktor Dušan Milivojević iz Štutgarta za godinu dana naučio da svira trubu
Guča – Prošao je festival, zastava trubačke republike je spuštena, adoktor Dušan Milivojević navikava se na uznemirujuću tišinu. Kad truba i jaganjci utihnu, događaju se čudne stvari u organizmu, koji je šest dana bio naštelovan na munje i gromove! Čoveku se zamanta od prirodnog poretka koji je uspostavljen. Ptice pevaju, uz retke akorde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pojedinaca koji se tek sada trezne, pa eventualno duboko uzdahnu, zakrkljaju ili zajauču.
Doktor „momentalno” živi u Štutgartu. U centralnoj ulici nemačkog grada u kom se proizvodi „mercedes”, otvorio je, beše to davno, ordinaciju opšte medicine. Ali sedokosi šezdesetdvogodišnjak živi u drugačijoj vremenskoj dimenziji. Šest dana Guče su suština njegovog života. Ostali deo godine otpada na – ono „momentalno”. Zato što je rođen 10 kilometara od spomenika trube, zato što je ovo njegov zavičaj.
Bio je doktor Hitne pomoći u Beogradu, vodio miran, porodičan život. Onda su usledile sankcije, pa je doktor Milivojević zbog dva razloga otišao u tuđinu: nemaštine i tašte.
– Kada mi plata nije dostizala ni za benzin za upaljač, odlučio sam da odem. Tast i tašta su dugo živeli u Nemačkoj i vrata su mi bila otvorena – priča dr Milivojević, dok u hladovini bašte pijuckamo kafu. Ko hoće danas da bude hadžija, neka dođe u Guču i plati piće za sve. Jer, sve je najmanje duplo jeftinije.
A ko hoće da čuje dobru priču, neka sasluša doktora, preporučivali su ga stari saboraši. To je, dakle, čuveni lekar koji je zbog opklade sa Bobanom Markovićem, svetskom trubačkom facom, naučio da svira trubu za godinu dana, na razmeđi dva milenijuma!
– Pala je opklada 2000, da za godinu dana naučim da sviram „Crni voz”. Boban me stalno zadirkivao: ako naučim da sviram, nas tridesetak će tri dana i tri noći da jede i pije na njegov račun. Ako ne uspem da postanem trubač, lično bih plaćao iće i piće. Da ne bih bacio Bobana u trošak, probam da se vadim i lepo objasnim društvancetu kako nemam trubu. Ali Dragan Jagodić, zvani Jamaha, samo mi je dobacio preko stola: „Doktore, u Beogradu te truba već čeka.”
Stvarno ga je čekala. Prava dragačevska, skupa i blistava. Otputovao je doktor u Štutgart, zajedno sa trubom, kao najboljom drugaricom. Ali gde da nađe crnog trubača s južne pruge, u epicentru pokrajine Baden Virtemberg? Veća je verovatnoća da dobije „mercedes” na lutriji nego da mu časove muzike daje neki samouki virtuoz iz Surdulice, Vladičinog Hana ili Vranja.
– Kud ću, šta ću, angažujem profesora trube, original Nemca, zvanog Hans! Svake srede sam vežbao sa njim… Hans mi je već posle tri meseca prorekao: „Za pet godina, bićete fenomenalan trubač”. Mislim se: „Dete, meni treba svetska karijera za manje od godinu dana, jer treba da me sluša Boban”, nastavlja da se ispoveda doktor za trubu.
Nema šta, Nemac je Nemac, pa je naštelovao doktora baš pred leto, kako je dogovoreno. Stiglo je vreme za konačni obračun. Žiri zaseo, puna Guča čeka na dvoboj. Doktor je izašao na binu, drmala ga je trema, kao da je gurnuo prst u pojačalo, dok mu je iza leđa stajala naoružana pratnja orkestra Dejana Lazarevića.
I, krenu doktor sa svirkom. „Crni voz” je izašao iz stanice.
– Oduži se svirka, nikako da dođe kraj. Ali nisam znao Dejanov fazon, da orkestar iznenada prestane sa sviranjem, na neki Dejanov tajni znak. Oni stali, ja nastavio da gruvam. Basista Šmaka me kasnije dizao nebu pod oblake: „Da sam to hteo da uradim, ne bih tako izveo, a sviram 40 godina!”
Doktor je shvatio da je diplomirao tek te godine. Tri dana se jelo i pilo na račun Bobana Markovića.
– Sa Bobanom sam drugar od kako je, kao dečko, došao u Guču, ali sada imamo ozbiljan problem, jer hoću da ga tužim! Profesor Hans mi je predvideo svetsku karijeru, a ja sam prestao da učim, jer sam Bobana sredio za godinu dana. Što znači – da nisam imao tu prokletu opkladu, sad bih bio novi Boban Marković – preti doktor, dok društvo pozdravlja njegovu inicijativu, naručuju se pića, tužba se već piše, najavljuje se spektakularan trubački proces. Formiran je i sud. Za predsednika vrhovnog suda nezavisne Guče izabran je Mladen Đorđević, predsednik stručnog žirija festivala, dok su Jamaha i fotoreporter Nifa, iz Privredne komore, imenovani za porotnike.
Međutim, postoji jedna klauzula u tužbenom zahtevu dr Milivojevića. Ako Boban plati jagnje i piće za celu Guču, doktor će pristati na vansudsko poravnanje.
Neće valjda zaratiti dva trubačka druga? Kladimo se da neće.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 14.08.2012.
Pogledaj vesti o: Guča
