Izvor: Politika, 07.Avg.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da nam nije opanaka, danas bi bili stranci
Hiljadu zanatlija, trgovaca i krčmara pokušava da u Guči okrene dinar, a šatradžija i pesnik Mileta Jelić kaže: „Prazno bure ne peva”
Guča – Najmlađi trudbenik na 53. saboru trubača, Lazar Ivanović (11) iz Jagodine, od ponedeljka marljivo izvršava obaveze i još se nije požalio da mu je teško. Prodaje opanke, vermene i jeleke i juče smo ga već u osam sati ujutro zatekli na nogama, pred tezgom, odevenog po pravilima dućana.
– Već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je naučio sam da izrađuje male opanke-suvenire, od centimetar ili dva, a ume da trguje i prodaje sve, kao i mi – veli njegov otac Slaviša, opančar iz Jagodine.
Ivanovići su petnaestu godinu zaredom prispeli u Guču, spremni i da se pomuče kako bi stekli dinar. Put do zarade olakšan im je blagodareći majstorskim rukama vlasnika i njegove supruge Bebe, i odličnom robom. Slaviša pripoveda da izrađuje opanke u svim brojevima, od 1 do čak 108. Ovaj poslednji mu je ujedno i najveći kojeg je ikad napravio i ukrašen je vezenom čarapom, a izradio je i doneo još jedan za džinove, namenjen nepostojećoj nozi veličine 106.
– Za svaki od njih bilo mi je potrebno šest kvadrata kože ili ceo jedan vo, i dan rada. Cenim ih 30.000 dinara i verujem da će naći kupca, jer to je našim ljudima iz sveta lepa uspomena.
Povrh svega, Slaviša svoj proizvod ume da umota u neku zanimljivu priču. Lani je ovde došao sa parolom „Japancima japanke, Srbima opanke”, a ove godine ima, po proceni, još ubedljiviju reklamu, nigde zapisanu, ali primamljivu za kupca: „Da nam nisu ti opanci, mi bi danas bili stranci”. Ćerka Anica (16) četvrti je član ekipe.
Gde konače?
– U apartmanu – kaže Beba Ivanović na jagodinskom narečju, i rukom pokazuje na „mercedes karavan”, parkiran s druge strane tezge, s kojim su doputovali i dovezli opanke.
Kako je u ovoj porodičnoj podeli posla plaćena niža radna snaga?
– Tata mi ponekad da 500 dinara – reče nam mladi Lazar, kojem nije teško da pravi opanke, spava u kolima i radi po ceo dan.
Ivanovići su kap u poslovnoj ponudi na ovogodišnjem saboru, gde hiljadu zanatlija, trgovaca i krčmara pokušava da okrene dinar. Do juče, u središtu Guče za tezge je bilo izdato čak 540 od ukupno 612 dužnih metara, a zakup je 10.000 dinara po metru. Baška struja i komunalije.
U drugoj zoni i malo udaljenijim uličicama tarifa je 5.000, a izdato je 288 od ukupno 443 metra. Pored tog prihoda, domaćinima sleduje i 3,7 miliona dinara od prostora izdatog za šatre i roštilje. Očekuje se, takođe, i oko 1,5 milion dinaraod meštana, koji svoje kućne bašte izdaju trgovcima sa strane.
– Ukupan prihod od izdavanja prostora dostići će 14 miliona dinara, što je oko pola miliona više od zabeleženog prošle godine – kaže Milan Parezanović, poreski inspektor iz Guče.
U mnoštvu tezgi možda su najbrojniji ulični dućani sa tekstilom. Letnje majice u bezbroj modela, zahvaljujući sitoštampi, postale su svojevrsne ulične galerije, u kojima se gleda i čita šta narod priča i misli. Evo najnovijih poruka iz Guče:
„Svako ima pravo da se kreće i da bude kreten”, „Nemam devojku, ne da mi žena”, „Ja sam jako dobar loš primer”, „Kroz moj život prolaze mnoge budale, samo ja ostajem”, „Ti si tako slatka, ali ja sam na dijeti”, „Meni ne treba ’Gugl’, moja žena sve zna”, „Ja sam gazda u kući dok žena ne dođe”, „Konobar, donesi vrata da izađem”...
A pod šatrama u Guči, zabrinuti krčmari sve češće pogledaju niz sokake, čakajući goste koji su još samo u najavi. Ugostitelji nisu sigurni da li će saboraši ove godine, i ako dođu u Guču, imati novca za sedenje. Ekonomsku situaciju u Srbiji svojim jezikom i samo jednom rečenicom opisao je Mileta Jelić, inače pesnik, koji decenijama drži šatru na Saboru:
– Prazno bure ne peva.
Hotel u centru Guče bez imena
Nekadašnji ponos trubačke prestonice sveta hotel Be kategorije „Zlatna truba”, u središtu Guče, otvoren 1981, sa 103 ležaja, danas ima samo zgradu ali nema ime. Poslednji vlasnik, preduzeće „Euroturs”, otišlo je u stečaj 2011, pa stečajni upravnik ovo zdanje otad izdaje samo za vreme sabora i nekoliko dana pre i posle.
Ovogodišnji zakupac, na osnovu javne ponude, jeste Mile Lučić, odnosno preduzeće „Jezero” iz Beograda, a cena je 540.000 dinara.
Iako ne radi, ili baš zato što ne radi, hotel je nedavno kažnjen sa 6.000 dinara, jer je, po oceni turističkog inspektora, na objektu neosnovano stajao natpis „hotel” pošto, valjda, nije obnovljena licenca za tu delatnost.
Stečajni upravnik morao je da plati globu, ali nije mogao da skine pet velikih slova sa krova zgrade, pa je zamolio jednog meštanina da to maskira nekom tkaninom. Na kraju, preko slova prebacili su jednu zastavu SFRJ sa petokrakom, koja je stajala negde u magacinu i više nikom nije bila potrebna.
Pre nekoliko dana, međutim, privremeni zakupac je preko nje prebacio platno sa nazivom svoje prestoničke kafane, „Arilje–Beograd”.
Gvozden Otašević
objavljeno: 07/08/2013
Pogledaj vesti o: Jagodina
