Izvor: Politika, 16.Jan.2014, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je smrt devojčice usled gušenja mogla da se spreči
Dežurni lekar bio pored deteta u ambulantnim kolima od Guče do Čačka. – Inspektori završili kontrolu, rezultati iduće nedelje
Povodom smrti šesnaestomesečne bebe Nikoline Tadić iz Guče, koja je preminula zbog gušenja zrnom pasulja koje joj je dospelo u dušnik, inspektori Ministarstva zdravlja obavili su kontrolu u Opštoj bolnici u Čačku i Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj i naložili ovim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ustanovama da sprovedu unutrašnju proveru rada, kako bi se utvrdilo da li su poštovane procedure lečenja. Rezultati stručnjaka u ovim bolnicama biće poznati u toku sledeće nedelje, a na osnovu toga biće doneta odluka da li postoji potreba za daljom istragom.
U Zdravstvenom centru (ZC) u Čačku, gde je dete bilo dovezeno i primljeno 8. januara, juče niko zvanično nije želeo da potvrdi niti opovrgne navode porodice Tadić prenete u štampi da je tokom transporta od Guče do Čačka nestalo kiseonika u ambulantnim kolima.
– Ovakva dešavanja sa prisustvom stranog tela u disajnim putevima predstavljaju jedno od najstrašnijih i najdramatičnijih događaja u svakodnevnom životu. To je sa ljudske strane, a sa medicinske, to je jedno od najtežih i najkomplikovanijih stanja za zbrinjavanje i rešavanje – kaže dr Miroslav Sretenović, portparol čačanskog Zdravstvenog centra.
Ovaj lekar je na pitanja novinara dodao da će odgovor da li je bilo dovoljno kiseonika u boci biti dobijen veštačenjem i kontrolom, i da za sada nije pokrenut postupak ni protiv jednog radnika Zdravstvenog centra.
Iz drugih izvora saznali smo da je devojčica doneta u bolnicu u Guči 8. januara u 12.20 časova i dežurni lekar – pedijatar, uočivši simptome otežanog disanja, odlučio je da dete bude prevezeno u 22 kilometra udaljeni Čačak ambulantnim kolima. Lekar je tokom puta sedeo pored devojčice i ukazivao pomoć i dete je odmah po dolasku pred Gradsku bolnicu u Čačku odneto na Odeljenje intenzivne nege, gde su lekari tog Odeljenja utvrdili da je reč o gušenju zrnom pasulja, koje su izvadili iz disajnih puteva. Po svemu sudeći, međutim, ova intervencija je bila prekasno izvedena. Iste večeri, u 20 časova, devojčica je u stanju kome prevezena iz Čačka u Beograd, na Univerzitetsku dečju kliniku gde je umrla u noći između 13. i 14. januara.
Iako je nedopustivo da u 21. veku sanitetska vozila koja prevoze do bolnica najugroženije pacijente nemaju ispravne boce sa kiseonikom, takvi slučajevi se dešavaju, baš kao i situacije da se pacijenti voze od bolnice do bolnice, jer su u zdravstvenim ustanovama pokvareni uređaji – bronhoskopi koji su neophodni za intervenciju kod gušenja usled gutanja predmeta.
– Nedopustivo je da u ambulantnom vozilu nema kiseonika. S druge strane, treba uputiti apel svim roditeljima da deci do tri godine ne daju sitne predmete koje oni mogu da stave u usta i aspiriraju (udahnu u dušnik). To se dešava kada dete stavi u usta neki predmet, a zatim se smeje, plače ili slučajno padne. Ovo nije prvi slučaj da dete izgubi život zbog toga što je progutalo neki predmet koji je dospeo u pluća. To je sekunda, a tragedija se desi. Maloj deci do treće godine ne treba davati kikiriki, orahe, kokice, leblebije... Kada dete aspirira recimo pasulj, on nabubri, zaglavi disajne puteve i dolazi do gušenja. Najvažnije je što pre stići do bolnice. Bronhoskopija je jedina metoda kojom se postavlja dijagnoza da li ima stranog tela u plućima ili ne i jedina metoda kojom se vadi predmet. Na ORL klinici u Nišu mesečno imamo po nekoliko slučajeva vađenja stranih tela iz pluća – naglašava profesor dr Dušan Milisavljević, specijalista otorinolaringologije (ORL) i predsednik Odbora za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije.
On dodaje da će tek obdukcioni nalaz pokazati šta se zaista dogodilo u pomenutom slučaju u kojem je život izgubila šesnaestomesečna Nikolina.
--------------------------------------------------------
Najugroženiji mališani do treće godine
U Americi godišnje umre oko 3.000 mališana od prve do treće godine zbog gutanja predmeta koji se zaglave u disajnim putevima, a stručnjaci napominju da je kod nas bolja situacija, mada precizne evidencije o broju stradalih nema. Metalni novac, delovi igračaka, zrnevlje, delovi hrane samo su neki predmeti koje ORL stručnjaci vade iz disajnih puteva pacijenata. Za lekare je strano telo sve osim vazduha.
--------------------------------------------------------
Sanitetsko vozilo oprema zdravstvena ustanova
Pored nadzora kojima podležu sanitetska vozila u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, inspekcijske službe Ministarstva zdravlja sutakođe zadužene za kontrolu sanitetskih vozila. U ovoj instituciji napominju da proizvođač sam treba da deklariše proizvod, što znači da mora i da određuje obaveznu opremu koju svako sanitetsko vozilo mora da poseduje.
– Prema potrebi i zdravstvenom stanju pacijenta, zdravstvena ustanova oprema sanitetsko vozilo i dodatnom opremom. Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti predviđena je kazna od 300.000 do 1.000.000 dinara za prekršaj zdravstvene ustanove ukoliko ne obezbedi bliže uslove u pogledu opreme. Novčana kazna od 100.000 do 500.000 dinara predviđena je i za prekršaj zdravstvenog radnika ukoliko ne obezbedi stalno dostupan sanitetski prevoz – kažu u Ministarstvu zdravlja.
G. Otašević, D. Davidov-Kesar
objavljeno: 16.01.2014.
.jpg)
